Учитељ

294 УЧИТЕЉ

стићи заведен је био и бољи надзор, који су вршили месни управитељи, по варошима обично помоћници исправничества, до априла 1836., кад је за главнога директора дошао П. Радовановић. Али су и доцније ти месни управитељи вршили тај надзор и стајали у вези са директором у свему што се односило на учитеље и њихов рад у школи. Исто ово стање било је и после 1840., кад су основне школе опет прешле на издржавање примир. судова. Правитељество их је скинуло са свога буџета само, али је и даље само оно издавало наредбе о образовању свога подмлатка. У овоме другом периоду налазимо и вршиоце дужности учитељске, којих нема раније. То су били махом свршени ђаци основне школе, које је општина привремено узимала, док не би нашла учитеља. Њихова је плата била од 50—100 гроша месечно или им је општина на крају службе без погађања давала извесну суму новаца.

Према ономе што смо видели у првоме делу, учитељи су се, баш у времену кад су били добро плаћени, врло брзо мењали "не само у Јагодини, него и у осталим местима. И поред закључивања писменог уговора, у коме додуше није ништа помињано о времену борављења, сталност је учитеља била врло мала. Узроци због којих су често одлазили били су различни, али у највише случајева, то се може видети напред, код пречана развијене страсти, нарочито пиће, код наших неспособност; и занимање другим пословима а не школским био је чест случај. Па и у таквим при. ликама примир. суд је трпео знајући, да је учитеља уопште мало и да их је доста тешко набавити. Бољи учитељи, нарочито поштенога владања задржавали су се дуже времена; њих су и сами грађани чували и заузимали су се за њих, ако би ма шта -начули да их когод други тражи. |

Од априла 1836. па до 1845. или 6. голине уређење основних школа нераздвојно је везано за директора Петра Радовановића. У томе времену, из којега имамо највише и најбољих података, он је био сам и те школе уређивао како је најбоље знао и умео. Од 1845. можда због тога што је за једно лице та дужност била огромна или вероватно што је број школа порастао, Радовановић је добио колегу Милована Опавића, са којим је поделио школе тако, да је један узео западни, други источни део Србије. Али до поделе те дужности Радовановић је веђ све најпотребније уредбе био завео и дужност своју отправљао на ошште задовољство попечитељства; због тога и налазимо на свима актима о