Учитељ

244 УЧИТЕЉ

Додајте томе ризницу знања која се увећава непрекидно. Живот умног радника „отрже нас од бедног сужанства мисли, које ствара од доколичара играчку коју спољне прилике бацају тамо-амо; он не оставља дух да ваздан премишља о ништавним бригама и ниским мислима. Тим посредним доброчинетвима, раден живот додаје других: он прекаљује вољу, извор сваке трајне среће; он нас прави становницима града светлости настањенога елитом човечанства, и најзад, он нам спрема срећну старост, окружену призрењем и поштовањем. Околишним путем, он даје нештедимице, осим виших духовних и душевних уживања, и најслађа задовољства гордости, оличена у угледу који се стиче и у осећању своје надмоћности. Тако да она задовољства која осредњи људи траже често не налазећи их, и колико увек несавршена и помешана! у излагању евоје раскоши, у свом богатству, у звањима, у политичкој моћи, раденик их налази, не тражећи их, и као вишак дат преко погодбе, да се допуни мера, усред богате жетве виших радости којима га обасипају праведни закони што леже на дну ствари“.

Ми се нећемо задржавати нимало на осталим опасностима доколичења које смо проучавали на другом месту.“

Ево, поређаних према броју одговора које су учитељи | и учитељице, познати са свога нерада, послали на питање: „Зашто не радите за своје тично образовање“ — „Рад нам није нимало лак; ми живимо у сувише великој умној усамљености; рад је немогућан без добро снасбдевене библиотеке, а ми имамо само неколико десетина књига; ми не можемо, с наших 71:25 д. месечно, да их купујемо непрестано — уз то ми немамо ни времена ни снаге да

радимо, јер је наша служба тешка, и после шест сати

1 Пејо, Вастипање воље, непријатељн које ваља сузбијати: неодређена сентименталност и чулност.