Учитељ

522 А Ин РИКА ЦБ

самом образовању: о том, у чем се, по моме мишљењу, састоје недостатци садашњих начина образовања, и какво би оно, по мом мишљењу, требало да буде, и зашто баш тако, а не друкчије.

Да је слобода неопходан услов сваког истинског образовања, како за оне, који се уче, тако и за оне, који поучавају, то ја признајем и данас као и пре, т. ј. да и претње са казнама! као и обећавање награда“ (права и т. д. на које се рачуна при стицању ових или оних знања, не само да не доприносе, него већма но ишта друго сметају правом образовању.

Мислим, да би већ сама така потпуна елобода, Т. ј. одсуство приморавања и рентабилности како за оне, који се уче, тако и за учитеље, да би већ сама она избавила људе од великог дела оних зала, која данас ствара свуда уобичајено принудно и рентабилно образовање. Одсуство код већине данашњих људи каквог било религиозног односа према васионом свету, т.ј. одсуство каквих било чврстих моралних правила, лажан поглед на науку, на друштвено уређење, а нарочито на религију, и све штетне

1) Толстој са оправданим разлогом тврди да је по саму ствар наставе врло штетно кажњавати или срамотити ученика за незнање или неразумевање неког предмета. Страх пред казном или за време казне не повишује, но знатно смањује, а још најчешће уништава дечију пажњу и схватање. Кад се обелодани учениково незнање или несхватање неке ствари, то не треба да има никакву другу последицу, до ту једну: да се несхваћена, неразумевена ствар још који пут понови. У данашњој школи, са њеним нестручним, нехуманом, често жандарским надзором, Толетојеви се оправдани захтеви не могу остварити они су остварљиви само тада, кад ди се поштовала индивибуилпоста и учепика и учшаеља, ми кад би се и једном и другом дала поштуна слобода у њиховом целокупном кретању. — Прим. трев.

2) Писац налази да је образовање тако узвишена и света појава човековог вишег духовног живота, да је грешно доводити са њом у везу какве материјалне користи. Тежити за науком и образовањем за то, што ће нам то донети богатства, почасти и 1. д., то је тако исто несмислено и ружно, као и припадати једној религији за то, што ће нам услед тога боље ићи трговина, служба и т. д.

Прим. прев.