Учитељ

356 угчитеЕ Љ

С погледом на културно историјске степене у настави, професор Рајн, и његови последоваоци, предлажу: да се из првоги другог разреда основне школе избаци историја и наука хришћанска, јер су ти наставни предмети тешки за децу од 7—8 година.

Уместо тога, ученици из првога разреда могли би се занимати народним умотворинама, нарочито причама, а ученици другог разреда изучавањем живота Робинзона Круса.

Побројати овде све приче из народних умотворина није могуће, зато износимо садржину једне приче, коју треба међу првима изучити.

1. Прича.

— Било некада једно мало дете. Ја му се не сећам имена само знам да је било добро и послушно. ИМ отац и мати били су му ваљани људи. Мајка га је много волела. Оно је живело код оца и мајке; они су га хранили, одевали, обували, чували и пазили. Али му, најпосле, отац и мајка помреше.

Ово добро дете сада је бедно живело... Није имало кућеу којој би могло живети, ни постеље у којој би спавало. Све му је. богаство било оно мало хаљини што је имало на себи и један сув комадић хлеба у рукама, јер никога није било који би се бринуо о њему.

Једном, ово добро дете изађе у поље да се прошета па рече у себи: „Бог је добар, он ће ми помоћи“.

У пољу га сретне један старац, па му рече: „Дете, дај ми мало хлеба; гладан сам!“ Ово добро дете пружи свој комадић сува хлеба старцу, па пође даље.

Идући тако, срете друго дете које беше гологлаво. Оно му рече: „Дај ми твоју капу с главе хладно ми је“. Ово добро дете скинуло је одмах своју капу с главе и даде му је. Тако је оно остало и без комадића сува хлеба и без своје капе. Али је оно ишло даље.

У путу га срете друго дете, гесло и без хаљина. Било му је.

јако хладно. Добро дете свуче са себе хаљинице па му их даде и пође даље.

Трећем детету, које је у путу срело, дало је своју обућу да |

не би ишло босо. Најпосле, дође у једну густу шуму. Већ се поче смркњавати:

тада дође к њему још једно дете које је било голо, па му заиска

кошуљу. Добро дете помисли у. соби: „Сада је већ мрак; нико ме