Учитељ

ПОТРЕБНЕ И НЕПОТРЕБНЕ НлуКе 921

каквих му драго знања. Пропуштена је и пориче се прека потреба религиозног и моралног предавања, т.ј. саопштавања младим ученичким поколењима оних одговора, које су од најстаријих времена дали најмудрији људи у свету на питања, која неминовно стоје пред сваким човеком, на прво питање — шта сам ја: какав је однос мој, мог оделитог, засебног живота према свему бесконачном свету, и на друго — како треба да ја живим с обзиром на тај мој одношај према свету, шта да чиним и шта да не чиним.

А одговори на та два питања — религиозно учење, заједничко свим људима, и учење морала, које из њега истиче, такођер подједнако за све народе, — ти одговори, који треба да сачињавају главни предмет сваког образовања, васпитавања и обучавања, одсуствују потпуно у образовању данашњих хришћанских народа. И још горе, него да одсуствују — јер се замењују у нашем друштву збирком грубих празноверица и рђавих софизама, која стоји у највећој опреци са правом религиозном и моралном наставом — — — — = = = == ===

.

У том је, чини ми се, главни недостатак начина образовања, који постоје у нашем друштву. И стога, мислим, да за то, да у наше време образовање не буде шкодљиво, као што је сад, у његову се основу неизоставно морају поставити та два најглавнија и најнеопходнија предмета,

којих данас нема у нашем образовању, а наиме: религиовно схватање живота и морално учење.

0 том истом предмету ја сам писао у свом „Кругу читања“ ово:

„Од оног доба, од како постоји човечанство, свагда су се код свих народа јављали учитељи, који су састављали науку о том, шта је најпотребније човеку да зна. Наука је та свагда имала за свој предмет знање онога,

у чему је циљ па стога и право благо сваког човека и свих људи.