Учитељ

УЧИТЕЉ КАО КУЛТУРНИ РАДНИК 425

ника, као што и наша отаџбина почива на костима и крви наших прадедова. Ну културне раднике треба умети поредити и разликовати. Људи истина сви раде, али нису сви културни радници. Многи су радници, али обични, јер раде само оно што виде, чују и како им је од старијих остало без икаквог суделовања у лобољшању, стварању и проналажењу бољега и савршенијега. На пр.: сељак, који би орао ко зна докле дрвеним плугом, да није проналазач конструисао далеко практичнији гвоздени плуг, зар није контраст културном радникуг Ко може потврдити, да не би људи још дуго ратовали само топузима, мачевима и сабљама, да није Бертолд Шварц измислио барут, као и да не би још за дуго писали књиге, да није Гутенберг измислио штампу.

Обични су радници увек равнодушни без тежња и жеља за бољим, увек спокојни, задовољни па и срећни; док на против правн културни радници се свагда издвајају са својих маркантних делања. Њих је свуда лако познати, пошто се они у сваком народу могу на прсте бројати. Они су свагда необични, замишљени, задубљени у послове; често пута и досадни обичном свету, већином љути и нерасположени, настрани и занесени. Маса.их често не разуме, јер не зна за њихове идеале. Зато по некад једне исмева, другима смета у раду, а треће осуђује и кажњава, па тек кад види остварење њихових идеала, онда их слави и велича. Тако је било од вајкада, па није много друкчије ни сада, премда је у ранија времена било горе, а у средњем веку, када је ретко коме било слободно, да изрекне моралну истину или научну — било је најцрње.

С тога, ко хоће да буде прави културни радник, тај треба, да се реши, да у исто време буде до крајности издржљив и трпљив; тај мора у животу свом да превуче завесу преко свега онога, што би га зауставило, поколебало и одвратило од добре намере; тај мора да буде и фанатик, те с тога у очима обичнога света и необичан човек, а све то за добро тога света, за добро човечанства;

тај се мора одрећи од многих природних угодности и човекових благодјејања.

Овакав је задатак одредила човеку религија још од како се осетио свесним и разумним; тај је задатак потврдило јеванђеље, а такав задатак човеку одређује и данашња етика. Што се сви људи не придржавају тога задатка није нам место да о томе овде говоримо, али ценећи према ономе, што су извесни великани постигли, који су се тога задатка држали, може се замислити, какво ли би човечанство изгледало, кад би се ако не сви људи, а оно бар

УЧИТЕЉ Е 29