Учитељ

426 ми тк ЈЉ

већина примила овога задатка. То није неостварљиво, али је ипак идеал сличан идеалу појединачном за остварење овога или онога културног задатка. И заиста благодарећи мањини културних радника ми имамо данас толико за шта им се не би могли никад одужити. А да се нису они држали реченога задатка зар би могли усрећити цео свет овим или оним културним проналаском2! Да нису Галилеј, Кеплер, Њутон и остали непобедими у начелима били, зар би се: данас славили: Да нису Колумбо, Хус и Лутер били фанатици у подузећу, зар би остварили оно што остваришер Па и наши славни поборници: Св. Сава, Кара-Ђорђе, Милош, Доситеј, Караџић, Панчић и др., да нису били узор у издржљивости, трпељивости и истрајности, зар би постигли, оно што су за славу њихову а срећу нашу успели, итд.

Овакви културни радници до сада споменути имали би се сматрати као културни радници првога реда или идеглни културни радници — за углед. Ну поред оваких културних радника има још једна врста њихова, која би ушла у другу, нижу, категорију, која не носи у себи нарочите таленте или генијалности за стварање и проналажење, али изобилује са узвишеним и енергичним духом за свачим новим, бољим и савршенијим; те ако не створе и не пронађу нешто, они бар пронађено од другога радосно поздраве, приме, распростране и уведу у живот. Таквим и другим сличним поступцима они потстичу и потпомажу проналазаче у својим започецима, да брже и боље остваре своје замисли, те и овакви радници, којих у свакој уређеној држави има данас хвала Богу доста, служе на корист и понос човечанству. У оваке раднике спадају у главноме виши и нижи представници појединих културних грана. Тако на пр.: за науку научник, за школу учитељ, за пољопривреду рационални пољопривредник, за војску официр, за цркву свештеник итд. У овакве раднике спада дакле и учитељ, коме је и намењена ова расправа у цељи, да претресе и расветли питање какву има вредност:

3. Учитељ као културни радник

Говорећи о култури речено је, да је просвета један од главних делова њених. Овде се само додаје и то, да је просвета најглавнија грана културна. Она је истина у повећој зависности од других културних грана, али и оне тако исто зависе много од просвете, јер ова просвећивањем и облагорођавањем човека даје