Учитељ

УЧИТЕЉ КАО КУЛТУРНИ РАДНИК 421

најглавнијег услова за развијање и унапређење осталих културних грана. Ко би на пр. могао очекивати модерно уређену војску без икаквог школског образовања њених војника» Ко би веровао у праву и правилну трговину без просвећеног трговачког сталежа 2. Који би то могао постати прави научник без школе» — Да ли би пољопривреда дошла дс ове савршености, да није било школованих пољопривредника, итд.» у

Ове истине појачавају и потврђују ону истину, да је просвета почетак културе и стожер око кога се окрећу и подижу остале гране културне; да је она главни мотор за покретање, регулатор за управљање, те и понајглавнији орган — диктатор осталим органима тога колосалнога културног организма. Пред културом су свагда немоћне све политичке силе и анархије, пред њом су ништавне и апсолутистичке цензуре, само кад њени пионери проповедају истину. Она није брза и на очима силна као пушка и сабља, али је одмерена, тиха, сигурна, незавршима и неуморна. Она је „тиха вода што брег рони“. Само је она у стању да васкрсне из мртвих, а да живи људи то виде на земљи. Зато потомак нашега славнога Чупића није погрешио, кад је казао: „И просвета је љути мач, и она нам може осветити тужно Косово“. А ми извесно нећемо погрешити, кад после свега до сад реченога о просвети кажемо, да је она круна кулмпурна, и звезда тредводница, која најсигурније води човечанство ономе пристаништу, коме је оно вечито тежило: савршенству — Богу, срећи и блаженству.

Просветни пак радници, који врше тако узвишени и благородан посао, нису ли у положају да се назову главни културни радници; А учитељи, који су најмногобројнији међ просветним радницима, нису ли предмет највеће пажње оних, који хоће, да говоре и расправљају о просветним радницима >

Рекли смо у почетку да говоримо само о учитељу као културном раднику, па није ли до сад довољно казано и о њему, говорећи о значају просветних радника Није ли он сам по себи културни радник кад већ суделује у једној културној грани и то најглавнијојг Не спада ли и он међ оне значајне пионере, који носе ту — културну — светиљку за обасјавање човечанства 2

Е учитељу је то света дужност и он носи тај свети позив, али то није знак, да ли му се он пристојно одазива. Овде би се могли мало више задржати, доказивајући ово или оно у прилог учитељеве вредности, али то није нужно, пошто је већ утврђено, да се наш учитељ одазива достојно своме позиву. То доказују

29%