Учитељ
НАШЕ ШКОЛЕ У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ 481
старство ради, неуморно ради као млин — али брашна нема. Њега би ипак било, кад би Министарство имало снаге да ма и један израђени пројекат приведе у дело.
Да завршимо.
У овоме напису, који је потекао из најбољих намера, има и горких истина као и горких израза. Нека о њему мисли како ко: хоће, ми пак сматрамо да смо његовом публикацијом испунили једну дужност.
Можда ће нам се пребацити што смо говорили о школама у целој Источној Србији, а ми смо прегледали само један срез. Ми би се највише радовали кад би нам се дали стварни докази, да је. у другима боље и ако је тако, онда узимамо реч натраг.
На крају један предлог. Овоме жалосноме стању има лека а тај је:
1. У овоме крају одмах посшавшпи стручне сталне надзор. нике, чија ће нарочита дужсност бшти, да Ттрвенствено заснују рад у приправнам разредима на здравој оснозици тч заведу ред,
2. Да се залпворе сва излишна одељења ти том приликом рашмисти са недоученим чи нестручним учитељима ;
8. Да се изради нарочиам програм за ове школе;
4. Да се у будуће ошварају одељења према стварном „броју ученика ;
5. Да се троберу лица која Ће се поставиши 36 школске управишеље;
6. Да рад у приправном разреду траје стварно две године. Кад се смањи програм у 1 разр. онда је лако извести, да се и у 1 раз. ради припрема. Притравни разреди да буду увек 00в0јент об других разреда.
7. На нова одељења постављати одличне ђаке нашта учитељскихг школа;
5. Мештане постављали најпре у Шумадији ради језика, а доцније им давали родна места.
9. Место толикиг малиштиг одељења, створити собе — једна врста итшернолта — где би удаљени ученици боравили;
10. Отворилти продужне м вечерње школе а за овај рад добро
награди учлалпеље.“
24. јануара 1999. год. Крагујевац
! Као што смо на почетку штампања овог чланка рекли, у огради нашој тако и сад понављамо: г. Симић гледао је на школе у Ист. Србији млло оштрије