Учитељ

НАШЕ ШКОЛЕ У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ 439

Ово је верна слика испита, који је вршен пред 7 наставника и наставница, који нека ми буду сведоци. И, не буде ли тако, ја пристајем на сваку осуду. У противном г. Симић има сам да извуче конзеквенце из тога.

Г. Симићу боду очи „учитељице из прека“. По чему се њима компетентност за рад у овим крајевима може порећи, а признати ђацима наше учитељ. школе, који о приликама у овим крајевима исто толико знају (док у њих не дођу); колико и ове учитељице. Те „учитељице из прека“ (међу којима је и моја жена) чисте су Српкиње и са скоро одличним успехом свршиле српску учитељску школу у Сомбору. Г. Симић је у бр. 151 листа „Одјека“ од 2. јула 1908. год., те учитељице назвао „Маџарске васпитанице“. На уредништву је да каже; да ли тај израз заслужује похвалу или осуду.

Илући попут г. Симића, ја би по пореклу његове фамилије (јер није из садашње Србије), утврдио, да је он Арнаутин. Али ја то нећу рећи; јер су моји погледи о Српству много шири од по. гледа г. Симића.

Из тих факата. који оцртавају пристрасност г. Симића, може се судити и о савести при оцењивању. Оцена моје жене знала се пре него што је и испит одржан у њеној школи. То и врапци јабу- ' ковачки знају. Зашто! Томе овде није место. Ја сам телеграфски уложио протест код Господ. Министра, али не противу дате оцене; него противу несавесног рада. Г. Симић није поштовао прописе закона. По закону и испити су јавни, а и оцене које се одмах после испита дају. Г. Симић није тако радио. Он је свршио све испите, узео уписнице, затворио се у канцеларију, избележио оцене и онда просто побегао, не казав колегијуму од 8 наставника-ца ни збогом.

Савесност г. Симића у давању оцене, огледа се и по приправним разредима. Он кука над науспехом у приправним разредима; али је у тим разредима са по 20 ђака ипак дао одличне оцене! Је ли то доследност "!!!

Кад је уредништво пустило овај напис г. Симића на веру; онда је дужно да и оклеветгним и увређеним даде места да се бране и по закону о штампи и из пијетета према истини.

Молим уредништво, да исправку штампа у наредној свесци, на месту где за потребно нађе (Нећу и за ово да се користим прописом закона). Ако исправка буде већа него чланак (стр. 351 до 355), који ју је изазвао, нека ми уредништво одмах поднесе рачун да вишак платим. :

18. јануара 1910. год. Јабуковац. Поштовалац Коста Спасић учитељ.