Учитељ

ИСТОРИЈА ПЕДАГОГИКЕ 445

У Сулцеровој васпитној науци већ налазимо погледе, гимнастику, ручни рад и моралну наставу, супрот томе он хоће да се деци тек после дванаесте године објашњава катихизис и остале теолошке књиге. Деца су силом свога рођења људи, а циљ васпитања је развити им разум, начинити их добрим људима.

Сулцеров спис добро је растуран и читан у Цириху зато, што се он убројавао у пријатеље Будмерове и што је потпомагао рад младих патриота. Па ипак велики историчари педагогике, Шмит и Раумер, ништа не знају о овоме великом претечи Русоа и филантрописта.

(Осамнаесто столеће назива се доба разума, али би се оно могло с толиким правом назвати столећем педагогике, јер се образовани свет није никад пре и после тог времена толико и тако озбиљно занимао наставом и васпитањем.

Швајцарска је у овој педагошкој ужурбаности ишла пред свима, она је крчила пут. Већ 1718 објавио је Жан Пјер де Крузац из Лозане једно велико дело о васпитању, затим се 1745 појавио већ поменути знаменити Сулцеров спис, па је 1755 племенити Исак Изелин из Базела издао своје „филозофске и патриотске снове једног пријатеља човечанства“, у којима је захтевана васпитна реформа, а 1758 појављује се већ 1744 написан епохалан спис лудернског државног саветника Ура Балтазара: „Патриотски снови једног члана савеза о начину, како да се застарели савез опет подмлади“.

Па који је начин, што га Балтазар предлаже, да се застарели савез опет подмлади 2

То је национално васпитање, то је национални семинар, где би се швајцарска омладина свих кантона науком и заједничким животом подстицала на свако добро, а швајцарском историјом и упознавањем земље и народа спремила за службу држави.

Каква велика, дивна мисао, мисао националног васпитавања!

У Француској се она појавила тек 1763 у Ла Шолатеовом спису „О националном васпитавању“, а у Немачкој заступа тек 1805 филозоф Фихте у својој књизи „Говори немачком народу“.

У осамнаестом столећу немачка педагошка слава била је филантропизам. Али тринаест година, пре но што је Базедов уредио чувени филантроп у Десау-у, године 1761, основао је из свог задовољства Мартин Планта у Цицерсу један васпитан завод, који је у истини био први филантропин и чак вишег стила, него онај десауски. Плантаов завод био је уређен републикански; ученици су узимали удела у управи и руковођењу школом и сами су собом