Учитељ

КЊИЖЕВНЕ ПРЕГЛЕД 481

ској радионици нашег ђенералштаба, где је ова карта израђена, кад се зна да се, у томе правцу, баш овај посао најтеже изводи. Гледајући на оне јасне тонове између појединих исохипса посматрачу се чини као да гледа пластичност ове земље са неке узвишене средишне тачке. По изради и величини или размери ова је карта по све налик на карту Краљевине Србије, коју је, пре неколико година, у радионици бечког ђенералштаба, израдио наш признати научник Др. Јован Цвијић. Поред Босне и Херцеговине уз карту изнет је добар део: Јадранског Мора, Далмације са остр. вима п Црне Горе.

Ову карту требало би да има свака наша школа; тим пре, што је у овој размери ми до сада нисмо имали. Од малоће ми Босну и Херцеговину, та два најлешпа српска драга камена треба, бар на слици да гледамо пред собом, да тугујемо за њиховом злом судбом и да им желимо боље дане скорашње будућности. За то би ову карту, сем школе, препоручили и сваком српском дому, сваком српском манастиру и цркви, да је место иконе ту држе. Отари Талијани, будући у ропству туђинца, сликали су и резали цело италијанско полуострво на дечјим амајлијама п дрвеним или кошчаним крстићима, које су деца о врату носила; њихове су жене везле Италију на кецељама и ирамима (килимовима), те су се најзад непријатеља отуђили и ујединили. Што је некад наше било опет мора наше бити. Теће вода куд је текла, то је српска мајка рекла.

За сада би желели само да се ова карта што пре умножи у што већем броју, да буде прилепљена за платно и да има штапове на крајевима. Поред школа у Краљевини Србији њом би, при земљописној настави, могле одлично да послуже и српске школе ван Србије, а особито оне у Босни и Херцеговини које сумњамо да имају бољу пли прегледнију карту са словима Ћирилове азбуке. Приликом другог издања ове добре карте не би било рђаво ако би се повукла нароч“та граница између појединих округа или котора у Херцег-Босни, као и да се повуче граница између Босне и Херцеговине. Да би карта била још боље уочљива и прегледнија ми би били још и за то, да се пограничне покрајине не шумирају, не боје.

Као што је већ поменуто „Коло Српских Сестара“ изабрало

: Ово је до сада највећа карта ове две српске земље коју имамо на српеком језику штампану ћирилицом.