Учитељ

БЕЛЕШКЕ 485:

нас у Србији непрестано влада оскудица у учитељима и потребно је не једна. него још и 2 и 3 учитељске школе да се отворе али отварање ових школа по мањим и удаљеним местима од центра као и местима где васпитаници немају ничега више да науке до оно само што им се у 4 зида предаје и где се, напослетку, тешко одлучују боље наставничке снаге да живе, по нашем мишљењу, погрешка је која смета ствари, рад које се чине и трошкови и сва мука,

око установљења и подигнућа оваке установе. ЕЗ

Из писма једног учитеља. — С каквим се незгодама боре учитељи наши по. селима и у каквој беди живе нека послужи извод из једног писма које је уред. ник овога листа добио пре неки дан.

„Драги колега, ;

Скоро су две недеље како сам се подигао из постеље и како по мало пишем, али се за све то време стално борим — да ли да ти пишем или не. Бапослетку се реших и ево то чиним, молећи те да ми одмах одговориш.

Неколико месеци сам се борио са ужасним незгодама у кући отаљавајући незгоде како сам знао и могао. Једне грозне ноћи нод пљуском суснежице и кише, ужасним ветром, са слабим коњем, онесвеслом мајком и мртвим дететом — које бејах понео лекару — нађем се у ужасном блату које сам једва пробијао.. Коњ се није могао мрднути сам, мајка је ужасно кукала а последњи ропац детињи ледио ми је крв у жилама. — Шта сам могао радити; Коњ стао па ни мрднути, мати полумртва, дете укочено. Да га узмем и мртвог понесем. А где ћу мајку, где кола и коња — који није мој; А даљина је до куће читавих 6 часова. Скинуо сам улар коњски, завезао га за шараге, обавио око себе — и вукао упоредо с коњем равних Т часова путовања по блату... Ветар је шибао ово мало. груди и враћао назад а сељаци рабаџије пеовали бога и Христа што не врдам с пута „кад ми је лако у коњским колима,“ један је и бич потегао и мислећи да је коњ — ударио ме је... Ах! не питај зату једину сузу мржње, што је тада. канула, ја се ње још ужасавам....

У свануће сам дошао кући сахранио дете — и легао у постељу...

Не треба да ти кажем да сам горко провео те дане јер сам једва скунаторио новаца са сахрану детета. Не прође много паде друго дете у постељу па п треће... Осећање ужаса од оне грозне ноћи подигло ме је из постеље — нови напори нови трошкови око лекара и лекова..... и последица свега тога је — моја врло озбиљна клонулост праћена пљувањем крви и још већа материјална беда...“

Ми познајемо овога учитеља и уверени смо да је ово све што пише сушта. истина. Тај је учитељ болешљив и изнурен, без сумње ће пасти ускором у по стељу. И сад према расписима наших просветних власти: он треба да иде у окружну варош да се лекарски прегледа, што је скопчано и с трошковима и штрапацем. Треба да добије осуство за боловање које је опет скопчано с тро-

шковима и — треба да изгуби станарину за све време док болује!..... 0 Ђетрога. о тогез ! И. . # Добротвори школски у округу тимочком. — Управа друштва за скоплоата-

цеју борских рудника, преликом овогодишње прославе Св. Саве поклонила је 1. Основној школи у Бору 1000 дин.; 2. Осн. школи у Брестовцу 150 дин.; 8. Осн. школи у Кривељу 150 дин.; 4. Оси. школи у Метовици 150 дин.; 5. Осн. школи у Слатини 150 дин.