Учитељ

510 _ УЧИТЕЉ

Изишло би дакле, да наше основне школе данас постоје само зарад ових срећних десетак хиљада што иду у гимназију! А ово је најјаснији доказ, да у уређењу њихову, овакоме како је данас, има нечега и сувише трулога. Зато се и не сме оставити овако. И ако у народа нашега има животне моћи, он ће ово поправити у најкраћем времену.

И наше средње школе дакле, према овако сразмерно малом броју ученика у њима, изгледало би да су од мањега значаја за наш просветни и културни развитак уопште а особито за просвећивање масе народне. Али није тако. Сетимо се само, да из овога броја излазе и војници, и свештеници, и учитељи, и чиновници свих струка, и сва интелигенција народна, која управља, или би барем требало да управља, судбином народном, и онда ћемо ви дети, од колике је важности да и оне буду уређене како ваља. А и у њима има да се пожели још много што шта.

На првом месту број њихов није довољан ни за данашњицу а камо ли за будућност. Данас се у свима струкама тражи матура, а без мале матуре не може се ништа ни постати а камо ли напредовати. Особито нижих гимназија мора бити много више. Њих мора бити више и због самог гимназијског школовања, а оне су данас у мно. гоме и место виших основних или грађанских школа. И онога часа кад је законодавац наш, сасвим безразложно, укинуо грађанске школе, он је требао да деци, која сврше основну школу, отвори широм врата у гимназију и да ниже гимназије отвори у еваком већем центру. Исто је тако ваљало укинути и ограничење колико потнуних гимназија сме да буде. Јер је веома близу памети, да, кад нема других школа, омладина мора ићи у гимназију. И колико аномалије сад, кад та омладина хоће да идеу гимназију а ми јој не дамо; јер велимо: оволико сме бити гимназија и више не!. Нагонимо је дакле (и да је среће још и више да је нагонимо), да иде у основну школу; а