Учитељ

РАСТАНАК СА ШКОЛОМ 509

а то је 7—8 хиљада. Зато се журно морају не само отварати нова одељења код данашњих учитељских школа него и нове учитељске школе, особито по већим центрима. Београд никако не би смео да буде без учитељске школе, у којој би се приређивали и разни курсеви за вишу и стручну спрему учитељску за надзор, грађанске и девојачке школе итд. Оне се морају уређивати интернатски, јер је доказано и у нас и у свега света, да је у интернату више погодаба за целокупан развитак будућега првога просветнога радника. А где то није или не може бити, онда ту јаче субвенирати оне, који у њу дођу. Исто тако и младим почетницима учитељеким ваља неминовно повећати данашњу бедну награду, која им одмах у почетку загорчава и онако тешку службу учитељску, одбија и од ове службе и од ове школе да се пријаве у њу, и не допушта, да продуже рад на појачању и продужењу спреме своје. Морају се и саме учитељске школе поправити и преуредити у томе правцу, да се у кандидата учитељских појача педагошка стручна спрема њихова заједно с хигијенском и привредном; јер ће ону општу научну лакше накнадити и допунити после.

Надзор над основним школама, сталан и ако је могућно и стручан, ваља неминовно вратити што пре, те да се школе боље снабдевају потребама, да се подижу нове зграде, да деца боље походе школу и да се живље поради на отварању вечерњих и недељних школа, зимњих курсева, читаоница, књижница и других културних установа. А за све ове радове одредити и нарочиту награду радницима на њима.

в

Од 100.000 дакле оне срећне деце, која дођу у основну школу данас, једва их оде у гимназију 10—12 хиљада; а све остало, око 90.000, врати се кући, да се кроз неколико година једва сећа школе и да — заборави и слова!..