Учитељ

ПАНСИОНАТ ЗА УЧИТЕЉСКУ ДЕЦУ 921.

омогуће остварање овога тако кориснога дела, чије по. следице обећавају тако огроман напредак, који својим утицајем не користи само учитељском кадру, но се пружа чак и тамо, где ће користити у великој мери и општим задаћама нашим!

Ето згодне прилике свакоме ономе ко жели да своје име овековечи, као што је то учинила Општина Београдска, чије ће име, поред друге видне благодарности, бити златним словима урезано на томе дому, као мецене Учишељског Удружења, што би могли постати и други ма и с мањим прилозима, чије би име, такође на дому, засијало милом златном светлошћу, да их учитељетво вечно помиње и спомиње као људе, који су знали, зашто су радили и текли.

Уочљиво је то, да наши богатији људи врло се ретко истичу да на патриотеким предузећима овековечавају своје име, као што је то, готово обичај у страноме, па и српскоме свету и у другим крајевима српским. Ове наше мецене могли бисмо на прсте избројати, и опет не би стигли да попунимо њихов број, док, међутим, имамо толико богаташа, да бисмо, у томе погледу, требали много боље да стојимо.

Па и сама држава наша требала би озбиљније да промисли о овоме предузећу Учитељског Удружења. Она данас гледа страшну јаву пред очима: да су јој школе, на периферији —- празне, или ако су тек ка каквом снагом слабе учитељске вредности попуњене, те стога би и она требала ово предузеће да помогне, и то обилато, на овај начин, како је то Главни Одбор већ предлагао једном пређашњем министру просвете, који је показао известан део готовости да ту ствар и помогне државним средствима. Кад би то она учинила, онда јој периферија не би тако слабо заступљена као данас, но би тамо радиле опробане учитељске снаге, дорасле за пограничну борбу утицаја; јер би им било свеједно и мила служба тамо, као и по центрима, за која се данас грабе, једино због бриге за образовање и васпитањем своје деце, јер би им у томе било стање осигурано. Рекосмо и епасосмо душу!