Учитељ

ИСТОРИЈА ПЕДАГОГИКЕ 581

" Већина грађана упути Савету захтев, да не попусти у својој ревности за добро државе и да већ при њиховом рођењу угуши змије, које хоће да трују државу.

Овим змијама припадаше Песталоци, који је због тешког преступа против државног поретка изгубио сваки изглед на ма какав положај у држави.

Тако је стара држава обележила Песталоциа као непријатеља, и одбацила од себе за оно време, за које се он хтео да посвети политици Па зашто је он хтео да се посвети политици; Зато што се он жалио на народну „памучну и школску једностраност“ и „што ве надао да ће се само тиме кадгод доћи до бољег и слободног народног васпитања.“

То су његове сопствене речи !

Песталоци је ушао у колевку нашег величанственог новинарства. Он је био сарадник „Подсетника“, органа патриота, и ту је објављивао социјалне, политичке, педагошке и моралне мисли. Када 1780 пропаде његов дом за сироте и када је на њ био навалио банкрот, окрете се он журналистици и 1782 издаде у Бадену, без означења где је штампано, недељни часопис „Швајцарски Лист.“

Овај Швајцарски Лист је диван часопис пун свежине и непосредности. Он садржи читав низ чланака из економне политике, педагогике и социјалне политике, који су по својој лепој форми и дубокој садржини прави бисер. Овде износи ПЏесталоци, како моралност сељака зависи од његовог економског положаја, тамо показује, како су злочинци само слаби људи у несрећним приликама, док на нашој страни седе у судници и цркви слаби људи у ерећним приликама; овде слави ручни рад као средство за сазнање и васпитање, тамо велича слободу као свету божју религију.

Шта је истинита слобода“ Песталоци одговара: „Права слобода је народно благостање, права, слобода не станује у колибама глади и беде... Слобода ствара хлеб. Човек тражи слободу зато што хоће хлеба,“

Тако Песталоци новинар из 1782! Седам година доцније у Француској нестало је феудалног друштва и деспотизма. Као Клопшток и Гете тако је и Песталоци 1793 у ватреном спису: „Да или не“ бранио револуцију и оговарану слободу. Кнежеви, племство и свештенство, њихова тиранија, распикућство и пљачкање народа криви су за револуцију и њене страхоте, али не

36%