Учитељ

92. УБЗЕ ИО 1 ВО ЈБ

слобода! Песталоци пише: „Апсолутне владе увек су, од кад свет постоји, присвајале права, која су била неподесна за једно заиста добро стање човечанства... Слобода је свуда, где год се задржала, учинила добро човечанству, а где је ова друштвена потреба остала неподмирена, ту су целе расе људске постале по свему горе, незнатније и неморалније.“

Он доказује: слобода је развијала врлине, слобода је радила за благостање, слобода је штитила закон п ред. Хришћанство до: нови братство, али упорство свештенства за божју заповест одредило је угњетавање народа и човекоубиство. „Па зашто је тре. бало крити истину“ узвикује Песталоци. „Светом се не управља, жралшћански, владе као такве нису хришћанске и држава, као држава по своме битном уређењу поступа тачно противно сришћан-= сву. Један жришћански бој, тришћански војни свештеник, сришћанске финансије и кабинетске операције, сришћанско полицијско мито и тршићанске наредбе, да обезбеде слепу послушност оних доле и свемоћна права на све оних горе, све су то ствари, које, као какав човек са месеца, имају за себе само маште залуталих људи. Свештеници знају то врло добро, када правдају велике, али они то увек заборављају, када оптужују мале.“ Али: „Спаситељ није никад гдвоцирао, а најмање за велику господу. Ако је он учинио што за кога, то је бивало само за оне, које је позивао: ходите мени сви ви, који се мучите и трпите, ја ћу вас развеселити.“ „Казаће се“, примећује Песталоци, „да ја говорим за анархију. Па ипак, одговара он, „није циљ ових страна

да поричу грешке народа, него да развију узроке, који су их

изазвали.“ ·

„Заиста“, наставља он, „.ја то не тајим, ја се сам издајем | за народног партизана... Ја не могу да учим више, него да се овде-онде провучем под двосмисленим печатом тако званог непартијског писца...“

„Ја сам дакле партизан. Да, читаоци! Свим срцем ја се надам, да ће свет најпосле доћи дотле, да се запита: па шта је право народа и да потврди, да га нема нигде, где год сунце греје.“

Тако Песталоци, одани и ватрени пријатељ слободе и народа! А народни васпитач Песталоци # Тај за народ у томе спису тражи државне васпитне заводе, да би тиме могао народ себи „да стече независан хлеб, лепе дане и честиту старост.“

Јасно је да човек, који је тако бранио народна права, неће прећутати велику неправду према народу у штефанском спору