Учитељ

ИСТОРИЈА ПЕДАГОГИКЕ Ра)

(1795). Он је написао више списа о томе спору и поднео је влади речиту молбу за осуђене, у којој је указивао на социјалне узроке покрета. Он згодно каже: „Виши и нижи сталсжи никад се неће више приближити... У народу је много добре, а мало зле воље.“

Није се испунила њихова нада, да религија и филозофија у овом спору не подлегну деспотизму. Деспотизам се није много кидао за филозофију и религију; он остаде, а стари савез ишао је брзо на сусрет својој пропасти. 11793 сруши га потпуно и створи „једну и недељиву хелветску републику.“ ПЏесталоцијеви начелни пријатељи дођоше на државну крму, а Песталоци се стави у службу новог социјалног и политичког рада. Писао је прогласе за народ и био уредник полузваничног органа владе, „Хелветских новина.“ Као новинарски уредник покушао је сад Песталоци да народ придобије за нов ред ствари, али и то је био исто тако пезахвалан као и немогућ посао.

Један део народа устаде против новог нешвајцарско-централистичког, силом наметнутог схватања државе, али га потуче једна француска армија у сграшној борби.

Било је много беде и велики број сирочади, те да ба сео њима збринули, подигну у Штансу дом за сироте и хелветски директориум избере Песталоциа за оца тих сиротана. б

Најзад, најзад је добио славни педагог, педесетитрогодишњи, оронуо Песталоци толико жељени и више пута у доховини и иностранству узалудно тражени педагошки делокруг и то је добио социјалном и политичком револуцијом.

У Штансу је стекао Песталоци бесмртну славу својим пожртвовањем за бедну сирочад, али је био кратак сан практичноваспитне делатности. Дом сиротана због рата морао је бити за-.

1 Као Штефански Спор означава се у швајцарској историји овај догађај: у селу Штефа на Циришком језеру обравовало се за време француске револуције једно друштво, које је усрдно расправљало о идејама револуције. То је довело дотле, да су поднели градској управи молбу, у којој су достојанственим и скромним речима замолили ва грађанске слободе. Због овога нечувеног поданичког преступа буде Штефа војнички поседнута и опустошена, а коловође одвуку у Цирих и на смрт осуде. Само енергичним заузимањем Наватера, Песталоциа и других успело се, те је смртна казна повучена и сведена на вечиту робију. Када је 1798 стара држава срушена, ослобођене су штефанске вође, а, најугледнији био је изабрат за првог председника прве. народне скупштине у Швајцарској. ЈА 6