Учитељ

534. | УЧИТЕЉ

творен после шест месеци, а када је опет могао бити отворен, тада управа није више била поверена Песталоцију, јер његов наставни метод није био још довољно опробан, а дом сиротана није било место за педагошке експерименте.

Песталоци је сада као Сизиф понова стајао са својом стеном на подножју брда, али он је ипак био изнео једном своју стену горе, он је при својим педагошким покушајима открио велике истине.

Тада му по други пут дадоше људи нове државе једну школу, ма да је то била само школа за сиротињу у Бургдорфу. Песталоци је изводио тада опет са ватреном ревношћу своје педагошке експерименте. Али то се нимало није допало сиротињи из Бургдорфа, зато она сазове збор, јер није хтела да допусти, да се на њеној деци врши проба нове науке, грађани треба. да је пробају на својој сопственој деци.

Због те тужбе створише му људи новог социјал-политичког реда једно место на грађанској школи у Бургдорфу и на првом испиту доби он својом методом сјајну сведоџбу; за кратко време одреди хелветски директорпум Песталоцију бургдорфеки замак за васпитни институт и учитељски семинар, даде му 640 франака плате и сем тога потпоможе издавање његових елементарних методичких књига са 1600 франака.

Најмоћнији помагаз Песталоцијев био је Албрехт Штапфер, хелветски министар вештина и науке, човек широких погледа и великог срца. Он је имао дивних, великих планова о швајцарској настави и позвавао је велику вредност Песталоцијеву за њихово извођење. Јула 1800 он је засновао швајцарско „Друштво Пријатеља Наставе“, које је имало изричан циљ, да потпомање тежње Песталоцијеве. :

Сада је камен, кога је управљач старог друштва одбацио, постао станцем каменом зграде новога друштва: Песталоци се уздигао на висину.

Док је Песталоци теоријски и практички још радио у Бургдорфу на заспивању школе новога времена, опет га отрже политика. Хелветека република 1802 пропаде, а свемоћни Наполеон умеша се у швајцарске переде. Он сазва у Париз Конзулту (нека, врста народног заступништва). Цирих је изабрао Песталоциа поред Паула Устериа и поред васпитача руског цара, Лапарха. Песталоци тражи у спису: „Погледи на прилике, према којима има хелветско закоподавегво одлично да подеси своје циљеве“ зако-