Учитељ

УЧИТЕЉ КАО КУЛТУРНИ РАДНИК 631

учитељу питање: па докле ће учитељ да се усавршава у свима другим струкама, само не у својој, за коју се у школи спремаои за коју је законом позванр Докле ће он, да се дичи и поноси и оним успесима за које му се не благодари2 И докле ће, да служи туђим циљевима, па да за то остане, не само ненаграђен но још уназађен и кажњен, што је тобож на рачун школскога успеха постизавао друге» — Претпостављена власт, која је то код нас са учитељем више пута чинила, зар не личи на недоследног домаћина, који се љути на овце, што су му пасле пшеницу и онда, кад их је он сам пустио, да је мало прогазе>

2) Оставити основну школу и учитеља на миру, да свој посао приљежније врши и да се у својој струци усавршава, а рационалисање пољопривреде предати стручњацима, који за то буду нарочито одређени; а то би били општински економи, оно исто што и срески за срез, окружни за округ. Кад већ они постоје и сматрају се за нужне. Ученици сеоских продужних школа оваквим досадањим учењем пољопривреде код учитеља у школској башти на доват више изигравају и себе и школу, но што се нечему науче и користе, јер с једне стране учитељева недовољна спрема у пољопривредној науци, и недостатак срестава, а с друге стране краткоћа времена и неуредно долажење ученика продужне школе само четвртком или недељом, створило је још већу шарлатанију но у осневној школи, где се уношењем разноликих потребних и непотребних предмета и не зна, шта се хоће са основном школом у продужној школи тим пре, што се за њу ни до данас програм не прописа, нити пак постави нарочити наставник. За то би било крајње време, да се продужне школе упуте оним путем, којим се одавна замишља, а нико га не припрема, нити му прилази. Тако уређене продужне школе, биле би дивна прилика, да се пољопривреда на најбржи начин код нашег народа преобрази. Јер таква продужна школа, која би трајала две године, као и до сада у којој би пољопривреду у већој мери и теориски и практички предавао општински економ, а остале предмете месни учитељ, и коју би (школу) посећивали ученици свакога дана, била би заиста права продужна школа, или сеоска пољопривредна школа, у којој би преовлађивали пољопривредни предмети, пошто су сеоски становници земљорадници. Овај предлог не циља томе, да се учитељ измакне од рада ван школе, но се с добром намером износи начин бољег и бржег рационалисања пољопривреде у народу.

Завођењем оваквих продужних школа учитељу би се ола-