Учитељ

660 УЧИТЕЉ

— Стоји косо! — Хајде, кажи нам, ти како могу површине стојати2 ти! Могу стојати: усправно водоразно и косо ! —

У Прошезање површита. Шта би смо измерили овој таблиној површини, кад би смо

мерили одавде довде (показати дужину): — ти! — Измерили би смо јој дужину! — А одавде донде» — ти! Ширину! Тако питати и за површину патоса, клупе и т. д.

Шта можемо мерити површини» — ти! — Можемо јој ме. | рити дужину и ширину! — Можемо ли још штог — Не можемо! — Чиме јој можемо измерити дужину — ти! Метром! — А чиме | ширину» — ти! — Метром! —

Идућега пута говорићу вам о мери за површину, а сада извадите писаљке и запишите о површини ово:

1. Површине су границе тела.

2. Површине мају дужину лимрину.

8. Површине могу бшти: усправне, водоравне п“ косе.

Свет. С. Поповић, учит.

Писмени састави у основној школи

ПЦ Суштина писмених вежбања помоћу спика.

Главно обележје данашњег метода писања је пасивност, т.ј. ученици не истражују сами истине сопственим посматрањем и размишљањем, већ их примају готове, на веру. Са психолошког гледишта тај метод не може да издржи критику, јер се противи начину по коме дете добија знања помоћу посматрања и огледа, а чим почне говорити и разбирати језик одраслих, дете учи доста ствари (појмова и представа) које не може да проверава, већ памти масу израза, фраза, којима не одговара никаква објективност. У том периоду дечјег душевног развитка јавља се пасивност, јер се субјекат налази далеко од могућности да својим искуством

мери и поређује. Дечје памћење у то доба прима сваки појам без да га испита и пореди са стварношћу.

Према томе треба да потражимо други метод, који ће се одликовати акшивношту. А примити нешто активно значи проверити га конкретним посматрањем и размишљањем. Дакле активност при методу писмених вежбања императивно нам налаже да ученицима

о