Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 667"

они који уче „за белешку“. Али је ово шеже за слабије ђаке јер они на крају тромесечја имају, и морају да знају, већи обим пређеног наставног градива. Ово је нарочито тешко баш у најтежим. предметима, где све потоње почива на претходном, а то је у свима страним језицима, математици, историји и другим; али то им је казна за њихову леност и неуредност, а некима за шпекулацију,

Ето још једне важне теме за дискусију и писање: које ђаке треба прозивати раније — боље или лошије>

У овој књижици има за нас учитеље и једна лепа одбрана. У њој поштовани писац каже: „Често нас изненађују многе погрешке у језику и правопису — и у стручним школама, и то код бака од 15 до 20 година и више, код ђака, који не знају доброни један туђ језик, а свој (матерњи) језик учили су и у школама 8 до 12 година. (Код других народа правопис је тежи, па се опет не греши толико.) То је доказ о погрешној настави у српском језику.“ (Стр. 43.). Реч је о писменом испиту. а

Из овога се види да ни наше средње школе не дају довољно писмености, на о нико не виче, а сви вичу како основна школа не даје довољно писмености. Оно, истина, и ми морамо признати да наше основне школе не дају довољно писмености, и да ми у томе неки не вежбамо никако, а неки не вежбамо довољно, своје баке; али већи је грех и недостатак у томе код ђака средњих школа, кад се има на уму њихово доба и године њиховог школовања. За. то признајмо сви овај велики недостатак по нашим школама, и: отклањајмо га што пре и што енергичније.

Да завршимо приказ ове врло корисне књижице речима г. Шевића професора и уредника ове „Педагогијске књижнице“ :

„Из овога ће рада. сваки наставник и сам најбоље видети, како треба да изведе онај савет нашега учитеља учитеља и основних и средњих школа, да бележи оно, што је искусио у своме раду. Јер наш се учитељ учитеља није зауставио само на том, да казује, шта савестан наставник треба да ради, но нам је ево и сам собом дао најбољи пример за то. И учитељи, проучавајући ово искуство, видеће најбоље, шта треба да чине, те да се и сами својим иску: ством послуже и непрестано усавршавају и напредују у својој; струци. Да то подстакне, главни је смер овога рада, а ако овај рад то и постигне, биће скромноме писцу, без сумње, највећа награда за уложени труд и га добру вољу,“ а с наше стране нека. му је хвала и на овој лепој поуци и корисном упуту.

Приказом ове књижице завршује се, за сад, и приказ „Педа--