Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 669

ставе“; а „с погледом на културно-историјске степене у настави,“ оно би имало доћи као народна умошворита, место историје науке тришћанске, јер су ови тешки за децу од 7—8 год.

„Побројати овде све приче из народних умотворина није могуће, за то износимо садржину једне приче коју треба међу првима изучити,“ — међу тим ово није народна умотворина, него на силу скрпарена једна неприродна бесмислица, само за љубав броја 5 — да се у посластици дође до броја 5.

Ево те приче: Било некада једно мало добро, а сиротно дете, које је рано остало без рсдитеља. Оно није имало нигде ништа, сем оно мало хаљина на себи и један сув комад хлеба у рукама.! Једном ово добро дете изађе у поље да се прошета. (Само му то фали!). У пољу га сретне један старац, коме је то дете дало онај комадић сува хлеба. После га срело једно гологлаво дете, коме је ово сирото дете дало своју капу. За тим га је срело неко голо дете, коме је ово добро дете дало своје хаљинице. После је неком босом детету дало своју обућу. Напослетку, у некој густој шуми, у мрак, дало је и своју кошуљу неком голом детету. И тако је оно сирото остало голо голишио, ноћу, у шумт. (И није га страх!). Писац каже: „остало гладно голо и босо“, а заборавис да је остало и гологлаво. |) —

„Кад је легло да се одмори, на мах почеше на њега пада силине сјајне звездице које су се претварале џ динаре. Оно је накупило пуно динара и тако постало веома богато, па онда купило нову капу, нову обућу и нове хаљинице.“ Ваљда и хлеба! — А, у чему ли је, Босе, оно одтело тае толико динтаре, кад је било гологолицлио 2! Добро их је могло однети! Чудо и њих није путем разделило! — Ова је прича неприродна и с познате дечје себичности.

Математика је најтачнија наука. Наука је скуп истина, а неистинитост ове приче је очигледна. Школа не сме ширити глупости,. заблуде, лажи и сујеверја, него мора против њих радити. Предавање треба обући у занимљиву форму, али у могућу, природну. Наравно, децу ће занимати ова прича, као и сви бајке, али шта су она добила тиме» — Знају једну бесмислицу, да би могла чути за број 5. (Шести, старац је погрешно ушао овде, као Пилат, у „Вјерују“.) 4 зар се ђацима појам о броју 5 не може боље дашљ па конкрешним стварима у школи (ђаци, клупе, прозори, дрвца, прсти на руци, куглице, књиге, пера ит. д.), него на једној мемо--

1 Ово истина, није никакво имање, али оно треба за причу.