Учитељ

КЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 675

оспособљавају за изучавање природних наука, земљописа и других предмета“, а могу и цртати. „Уз све ово може се везати и предавање ручног рада и предавање певања, кад се бирају песме, већ раније споменутим методичким јединицама. Помоћу песме везује се гимнастика“!! А раније је је речено да деца од оних 5 дрваца начине клупу, мост, летве, двојне лестве, пећ, огњиште, крст и т. д., па се врши предавање о овим предмешима % цршање.“ (Стр. 360.) баш у оку самог овог предавања.

Као што се види, по своме, уз рачун могу се предавати сви предмети сем историје! А баш историја се може предавати уз рачун, рачунајући колико има година од једног догађаја до другог

или колико је који владалац владао. Лепо — почне се предавање из рачуна, са неком причом па се редом пређу сви предмети и заврши се — рачун са гимнастиком! — Па зар нису то културно-

историски степени! Баш је ово нека чудотворна прича!

У оваквом једном случају, пок. Стева Д. Поповић рекао је: једном ђаку: „Да! Био некад један чича, који је коракнуо са Апенина за Пиринеје“! Од једног сирочета одосмо на звезде и на сунце!

Грађа за рачунање треба да је већ унатред позната, а не да се о тој грађи, ни поводом ње, после држе нарочита предавања. Задаци са непознатим стварима се не задају. (Маленкости у томе узгред се деци објасне). Кад се у рачуну стиче и примењује већ стечено знање, тек онда је он згодан пример за концентрацију наставе.

Према томе, ово овако предавање није згодан пример за концетрацију наставе, те и стога оно не ваља. Кад би се о сваком броју овако предавало, онда би се у првом разреду могао учити само рачун, а читање и писање не.

У опште, у погледу концентрације наставе, овде је нека нејасност. То самом наслову предавања, по напред наведеним речима, то треба да буде рачун, а по културно-историском методу, као средиште целокупне наставе у 1 ступњу узима се културноисториска садржина, која одговара добу бајке. ИМ по томе, овде би требало концентрација да се врши на овој неприродној причи.

Добро било кад би нам који од Рајнових ђака (наши професори педагогије) написао што више о овом културнс-историским степенима, и по њима написали које боље угледно преда-

вање, него што је ово. Ђ. 6. Којић.

учитељ „455