Учитељ

104 У ЧИ ФЕЈ

роши неки Бјељиков, наставник грчког језика, мој колега. Ви сте о њему слушали, наравно. Он је нарочито упадао у очи тим, што је увек, чак и кад је врло лепо време, излазио у варош у каљачама и са кишобраном и неизоставно у топлом горњем капуту, који бепте фатом постављен. И кишобран му је увек биоу навлаци, и сат у навлаци од суре чупаве кожице и, кад је вадио перорез, да зареже плајваз, то му је и перорез био у навлаци; и лице као да му беше у навлаци, јер га је крио у подигнут оковратник. Он је носио тамне наочари, вунену подкошуљу, у уши је метао памук и, кад би седао у фијакер, наредио би да се подигне кров. Једном речи, код тог се човека опажала стална а неодољива тежња да окружи само себе неком навлаком, неком љуском, да себи створи, тако рећи, футролу, која би га усамила, заштитила од спољашњих утицаја. Истински га је живот раздраживао, страшно, држао га је у сталном узнемирењу и, можда, за то да оправда ту своју бојажљивост, своју одвратност према, оном, што постоји, он је увек хвалио прошлост и оно, чега никад није било; и стари језици, које је он предавао, били сузању (самој) ствари исто што и каљаче и кишобран: — под заклон, под који се он крио од истинског живота. ;

— 0, како је звучан, како је диван грчки језик! — говорио би он са слатким изразом; и, као за доказ својих речи, зажмиривши једним оком и подигавши прет, изговарао би: — Антропос !:

И мисао је своју Бјељиков гледао да скрије у футролу. За њ су били јасни само званични расписи и чланци у новинама, у којима се што забрањивало. Кад се у распису забрањивало ученицима излазити на улицу после девет сати у вече, или се у неком чланку забрањивала телесна љубав, то је било за њ јасно, одређено; забрањено — и свршена ствар. А у одобрењу и дозволи крио се за њ увек сумњив елеменат, нешто не изговорено до краја и нејасно. Кад би полицијска власт одобрила оснивање дилетанског драматског друштва, или читаоницу, или чајџиницу, он би махао главом и говорио тихо:

— Оно, наравно, тако је — тако, све је то лепо и красно, али само да се шта не деси.

Разна нарушавања, уклањања, одступања од правила доводила би га у нерасположење, премда, рекао би човек, шта се то њега тиче; Ако би ко од колега закаснио у цркву на молепствије, или би се чули какви гласови о ма каквом несташлуку гимназиста, или би видели неку класну учитељицу касно у вече са официром, он се веома узнемиривао и непрестано би говорио, само „да се што не деси“. А у професорским седницама он нас је просто давио својом смотреношћу, сумњањем и својим чисто футролским комбинацијама у погледу тога, што се ето младеж у мушкој и женској гимназији рђаво влада, јако ларма. у учио-

1 Грчка реч, значи: човек. — МШрев.