Учитељ

ДИМИТРИЈЕ Ј. ПУТНИКОВИЋ 119

ТУ р. 1897., „Познавање природе“ за Шр., по новом програму, 1899., „Познавање природе за ТУ р., по новом програму, 1899., „Пољопривредна читанка“ за Ш'р. 1899. По љопривредна читанка“ за ТУ р. 1899, „Земљопис“ за Шр. са М. Јовићем) 1902., „Земљопис“ за ТУ р. (са М. Јовићем) 1902.; сви су ови учебници и данас у употреби;

в) други радови: „Булуће царство“, превод о руског, одштампано из „Борбе“ 1882. „Из Аустралије“, превод (са П. Никетићем) 1887., „Чешке школе“ 1896., извештај о његову проучавању школског устројства у Чешкој врло ваљан рад; године 1890.—1898. био је уредник „Учитеља“, органа Учитељског Удружења, а уредио је и више извештаја о Школском музеју.

Овако сбилног и овако разноврсног рада књижевнога мучно да се може наћи и код једнога још учитеља нашег.

Падају уочи две особине у књижевну раду покојнога Дишка Путниковића. Једна је у томе, што је више ствари радио у друштву е другима. Друга је у томе, што се лаћао и оних послова, којих се други радије клоне, као што је: „Писмени састави“, „Прегледи за цртање“, „Пољопривредна читанка“. — Оно прво сведочи о доброти, несебичности и дружебности покојнога Дишка. Ово друго казује ном о увиђавности његовој од коликог су значаја скоро занемарени наставни предмети: цртање, писменост и пољопривредно знање, за основно школовање наше, и народно просвећивање уопште.

Покејни је Дишко био свуда међу првима где се радило за општу ствар српске просвете и српеког напретка. Једно је време био врло активан у Учитељском удружењу, а 1898. био је изабран и за председника годишње учитељ ске скупштине. Ниједна просветна комисија није прошла без његовог корисног суделовања, ниједан важнији просветни посао уопште.

Али му се од свих послова истичу три као најважнији, од којих је остало и трајнога трага: 1) проучавање уређења Народних и Грађанских школа у Чешкој и доцнија трудба да се отуд пресади и код нас оно што је у њих најбоље; 2) рад на установи Грађанских школа и код нао, и 3) оснивање Школског музеја.