Учитељ

120 У ЧИТЕЉ

Својим чланцима, нарочито једним „Очи на Север“, побудио је ондашњег министра просвете г. Андру Ђорђевића, да га пошље у Чешку (од 12. октобра 1894. до 22. новембра 1895.), где је најмарљивије проучавао Фросветно уређење вредне наше словенске браће Чеха, · есто се борећи и са оскудицом и путничким напорима. Везе, које је тада стекао са чешким учитељима и другим просветним радницима, одржавао је он ревносно до смрти. У опширном извештају, штампаном под именом „Чешке школе“ (1906.), изнео је све што је нашао тамо урађено на просветном пољу, паметно одвојивши језгро од љуске, препоручујући нама _ оно што је за наше прилике и потребе најподесније. Колико

трезвених и родољубивих мисли ин напомена има у том извештају !

У вези с овим стоји и његов рад на установи Грађанскит школа и у нас, каквих има и у Чешкој и у свих културних народа на свету. И у одбору за школско преустројство, и писаном речју, и делом, био је он један од највреднијих сарадника на овом послу.

Нема спора да су Грађанске школе и за нас онако исто насушна потреба као и за други културни свет. Народне су школе и сувише „основне“, Тако да данас не задовољавају више потребу школовања у једном великом делу нашега народа. Гимназије опет дају образовање за продужење и завршетак школовања у другим стручним и највишим школама. А Грађанске би школе имале да прошире основно образовање и да га заокругле на практичној основици, према потребама живота. Оне би биле за оне, којима је за живот мало само основно образовање, а опет не мисле продужавати школовање у стручним и вишим школама и (како је у нас) спремати се за чиновника. То би била школа за грађански живот, школа за просвећене грађане. И заиста је недостатак ових школа осетна мана у нашем просветном устројству данашњег доба. Дишков рад на установљењу њину иу нас, показује само његову проницавост умну и његово добро познавање потреба народних. Што оне нису могле ухватити корена у нас, најмање је он крив томе. Непоступност у њину завођењу, наша партијска тесногрудост и наша општа неувиђавност биће да су главни узроци пропасти ових корисних школа.