Учитељ

«

ДИМИТРИЈЕ Ј. ПУТНИКОВИЋ 121

Установа Школског музеја Дишкова је лична заслуга ти нов сведок о бистрини његова духа и увиђавности од коликог је значаја за народно просвећивање та модерна установа које има код свих културних народа.

Колико је труда уложио покојни Дишко, колико и здра вља жртвовао у неуморном раду на овом корисном послу кроз низ година, док је прибрао и, према простору којим је располагао, уредио ову неоцењену збирку! Ту су прикупљени с једне стране производи наших ученика Народпе школе (писање, цртање, писмени састави), с друге стране наших учитеља (очигледна средства од њих израђена, протрами, скице, прибрана блага нашег биљног, животињског и минералног света), а с треће стране прибрана су ту наставна „очигледна средства других просвећених народа од најпростијих (као што су дрвца за ређање и Фребелове коцке и кугле) до најскупоценијих и најкомпликованијих (као што су справе за физичке и др. опите и рељефне карте). Особито је важна збирка учебника: наших, од најстаријих времена, од којих се понеки само ту и могу наћи, до најновијих, а тако исто и најмодернијих страних, нарочито чешких. У своје време, пре пожара, та је збирка представљала, вредност може бити од више десетина хиљада динара. Све је то покојни Дишко прибрао са незнатним издацима, већим делом од поклона европских министарстава просвете, великих фабрика научних очигледних средстава и појединих личности, у земљи и на страни, којима се покојни Дишко "обраћао.

Да је било среће како није, да је било увиђавности и у нас каква је у другога света, данас би била ова про«светна установа наша дика и понос наш, непресушан извори подетрек паметнијем раду на просвећивању народном. Школски би нам музеј био просветни храм, у који би јатомицама наваљивали просветитељи народни из васцелога Српства, смештен у засебној, велелепној згради, светлој и пространој, на чијем би улазу одејајивало Дишково попрсје, од мрамора — а он какав нам јег%.. Онакав, какви смо и ми у овој периоди нашега развића: огледало нашега незнања и наше неувиђавности, сраман пример наше ситничарске зависти и пакости и наше секташке нетрпељивости!...

Колико је одушевљења и наде будила ова корисна,