Учитељ

186 Ун ит Е Је

стигну сврхе, које ваља да постави философска наука о вредности Уз довољно обазирање на свагдашње стање социологије. М још једно нека не остане непоменуто. Русо, чије мисли опет оживљавају у наше време, имао је идеал у прошлости, али за нас је он у будућности. Ми знамо као деца историскога 19 века, да никада и нигде није било нити може бити онога природног стања, о ком је Русо сањао и које је величао, и стога се култура код нас цени сасвим другачије и философија наших дана поставља сасвим другу „критичку теорију културних вредности“. То се мора тако исто јако нагласити против оних реформатора, који ништа неће да знају о јасним, одређеним сврхама, које васпитач треба да постави, као год што је потребно истаћи насупрот другим струјама, да ми нипошто нећемо да се одречемо озбиљног мисаоног рада, већ на против тражимо од школе у будућности још много строже одржавање оштрога мишљења и енергичне воље, јер ово двоје иде тесно једно с другим. Из живота кроз темељно школовање у на-_ учном опажању и мишљењу опет натраг у живот, тада много оштрије схваћен и више цењен! Само ако у списима о реформи тако често употребљавани појам „школе рада“ у себи садржи ове захтеве, можемо га ми примити.

Два основна тона, који пролазе кроза цео програм, — да још једном укратко речемо, — јесу дакле захтеви ближе везе између школе и садапањега културног живота. и шамнџије обазирање на дечју особеност. Овде не могу ближе улазити у поједине покушаје, који су ишли на то, да се задовоље оба ова захтева. Напомињем само рад на увођењу природњачких практичних вежбања, на јачању моћи просторног опажања и на навикивању на функционално мишљење у математичкој настави; напомињем рад на увођењу грађанских поука, наставе у ручној умешности, кувању и кућењу, као и лабораторије и наставу опажања ; питање о лектири за младеж, о етичком проучавању младежи, о школској хигијени и бољем телесном образовању младежи, даље истицање потребе за активном очигледном наставом за све ступње, за померањем мртвога света на хартији у зрелије доба, за спајањем наставе читања са наставом моделовања, чију нам је могућност и успех по-

| Упор. А. биллег, је Танокећ дег ЏПпбеммећее коти еејоп дет СезеПзећаћ дешвећег Мабштогзећер ппа Агуве, Лајпциг, 1908. — О овој важној и занимљивој књизи излази у „Наставнику“ (јануар—фебруар 0, г. и даље) опширан реферат од Мил. К. Петровића.