Учитељ

38 у титиЕљ

ставничку дужност и пуну одговорност (као и оне удате за учитеље) за свој рад.

На завршетку још неколико напомена. Стари витешки дух нашег народа је опао и стално опада, дегенеришући се услед социјалних и економских недаћа, а нови се дух не буди и не подиже. Стално се декламује да стојимо пред крупним националним задаћама које треба наша генерација да реши, па ипак се стално запоставља снага и дух народни. Није довољно народ само интелектуално подићи, већ морално и физички оснажити, Данашња наша школа је мање васпитна а више интелектуалистичка, и стари механизам замењен је вербализмом. Природа, та отворена књига за свакога ко уме да је чита и разуме, која је извод нашег сазнања, тако је мало знана нашој омладини. Школске екскурзије које су од неоцењеног значаја по васпитање мало су цењене од данашње школе. Исто тако гимнастика, као и војничка вежбања, са марширањем, важна средства за физичко васпитање омладине сматра се као нешто излишно. Наглашавајући важност и потребу горњега, сматрамо за веома нужно истаћи и енергично заступати и идеју о оснивања ђачких стрељачких дружина. Важност ове установе треба схватити озбиљно и спровести је у живот са највећом доследношћу. Данашњи министар просвете г. Жујевић учинио је већ један корак у томе правцу, што значи да је са надлежног места већ схваћен значај те установе која је у често помињаној Швајцарској постала народна застава.

Народ наоружан високим моралом; духом и самопоуздањем; народ код кога је национална свест израз његовог дубоког уверења и свести о себи а не шовинистичког слепила; напослетку народ који уме да се користи савременом културом и да рукује оружјем — јесте у истини велики народ. А ми ништа друго и не желимо него да од нашег малог народа постане велики народ. Тој идеји нека служи и школа!