Учитељ

46 У ИЕ ЊОЈ

„писаног имања на преко десет хектара, а не да уступа једно узано парченце између друма и реке, које би једва могло добар обор бити. — Чувај се Данајаца и кад дарове доносе. :

У Мачви, у неколико села, подигнуте су школске зграде по једном плану. То су и најстарије планске школске зграде. За оно време кад су грађене, оне су свакојако одговарале приликама и потребама школским, те су зато онако и прављене. Међутим за данашње школске прилике и потребе оне су неподесне, неподесне су само по распореду одељења.

Оне имају с лица, дужином, по две учионице, а са зачеља стан за једног учитеља и у средини заједничко велико предсобље.

Онда кад је учитеља често замењивала у раду његова жена, и кад је учитељ само задавао и преслишавао, а ђаци учили сами, још је могао овакав распоред поднети, јер је учитељева жена тако могла да надгледа и ручак и ђаке, а учитељ је могао и да помаже жени и да пази на ђаке. Али данас тога више нема. Учитељ је данас сав школин, а његова жена само домаћица, односно првенствено учитељица. У таквим приликама и распоред одељења мора да буде друкчији мора да одговара потребама школским.

У једној таквој школи врши се испит, Започет рад; тишина ђак чита, сви пажљиво прате његово читање, док од једном поче сатара у кујни да лупкара: сецка се месо за ручак. Због близине врата, а нарочито још кад се отворе кујнска врата, изгледало је као да се месо сецка у учионици. Кад је то престало, настало је цврчање запршке ит. д. У таквој ситуацији испитивање није могло да тече ни свечано, ни пажљиво као што треба. А тада се обраћала нарочито пажња да буде што мања ларма, а што већа ти. шина. Кад је овако на испиту, а шта ли тек бива других дана кад је мања пажња, кад почну по предсобљу учитеља деца да плачу, да лупају вратима, кад уђу кокоши и др. живина и т. д.

Оваква заједница смета раду и штети углед школе.

Учионице и учитељев стан искључују једно друго. Они могу бити под једним кровом, али не смеју имати заједнички улази тако непосредан додир, да једно друго сметају.

Тога ради све те зграде треба преправити, јер по тврдоћи грађе, по изради и иначе, оне могу још да послуже за школе. У своме извештају додирнуо сам и то питање, зли је оно остазо, лао и сва друга, баз икаквих практичних последица.

ПРОСВЕТНА ХРОНИКА,

Први школски дани. Улазимо у прве септембарске а тиме и прве школ. дане по нашим народним школама.

У овим првим школ. данима морамо да дамо, у органу српских учитеља, и неколико напомена о којима је, признајемо доста писато, али, мора се признати, по којима је мало рађено.