Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 49

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СПОВЕНСТВУ

Аустро-Угарска

Немачка. пропаганда свом жестином бацила се на аустријско приморје. Не жале се средства, просипају се силне паре, само да, се одроди словенско племе на аустријском приморју. И на том малом делу аустријског приморја троши се на немачке основне ч средње школе 1,250.000 круна годишње, не узимајући овде у разун трошкове око немачке државне гимназије и реалке у Горици. На тој, тако малој, територији има у основним немачким школама 120 учитеља, од којах су сви, изузев само седморице, Немци по народности. Зна се, да у Трсту и Истрији нема немачког живота, па ипак се тамо отварају немачке школе, и то из године у годину све више. Пре само десет година на немачке основне коле трошило се утим крајевима свега 200.000 круна годишње. Сада су се ти издаци попели па пола милијуна круна, дакле су се више него удвостручили. У тим немачким школама, васпитавају се готово сам) хрватска, словеначка и талијанска деца. Немачке деце тек ако је једна петина и то су чиновника деца. И док се тако и капом и шаком даје на отварање немачких школа, дотле се Словенцима не допушта отварање ниједне јавне основне школе у Трсту. Да дивне цивилизаторке !!... Хрвати су пре кратког времена добили дозволу, да могу отворити једну основну школу у предграђу вароши Пуле.

Доиста изгледа на први мах чисто невероватно, да се сваке године у Трсту и Истрији потроши пола милијуна круна у циљу германизације у тим крајевима; а што је још невероватније толика се сума уноси сваке године у државни буџет на ту циљ. Али то више није неверипа, то је сушта истина, И пред том живом истином затворили су очи словенски посланици у царевинском већу, јер се до сада не памти, да се у истоме подигао ма и један словенски глас противу тога јаснога и несумњивога „Отапа пасћ 5идеп“, и ако је у аустријском парламенту половина посланика словенска. Дај, Боже, да се освестимо! По „ЕФрозђ“-џ,

Русија :

Пољска. омладина страшно је озллојеђена на Русију. Крвави догађај прошле зиме, који је крвно завадио малоруску школску омладину са пољском омладином, почиње хватати све веће размере. И тек што се у Софији завршио свесловенски конгрес, у Кракову су одржала сва пољска академска друштва скупштину, којој су присуствовали делегати свих пољских ђачких друштава из свих оних крајева, где станују Пољаци. Ову је скупштину сазвала управа савеза академских друштава, Тај савез је назван " „Оепћуо“.

Учитељ 4