Учитељ

190 УЧИТЕЉ

Долази на ред Галилеји. Он је се родио 1564 год. а не 1565. То је требало дакле исправити.

Аутор не зна шта значи српска реч чипићеник. Он пише: „Ну Галилеји место да учи медицину почне посећивати философска предавања и наскоро се његов математички талент и талент посматрања тако развије, да то учини те се упозна са најчувенијим научницима тога доба, од којих му особито познавалац Архиме: дове механике, Граф де! Мопе, постане ипдићеник.“: Код Розенбергера гласи тај текст овако: „..ипа јепе таћеша сћеп Атђенеп метасћа еп Фиш Фе Векапшасћан Фег аизоехејсћпе еп Чатансеп (бејећпеп, уог аПет фе Оип5ћ дез ђега шњђеп Кеппег5 дег АгсипеФазсћеп Месћашк, дез Матош Ошдођајдо де! Мопе.“= (, .и они математички радови прибавили су му познанство ондашњих најзначајнијих научника, понајпре наклоност славног познаваоца Архимедове механике, маркиза Гвидобалда дел Монте). Појму штићеник, у српском језику, припада значење: бити од некога заштићен. Маркиз де! Моше је заштићавао Галилеја; овај му је био штићеник.

Аутор пише: „Године 1589 буде Галилеј, посредништвом свога штићеника, постављен за професора математике на Универзитету у Пизи (са платом од 80 дин. годишње).3 Код Розенбергера стоји: „За т ађег епапрје ег шт Јаћте 1589 аг Шп ешеп Гећгшћ! дег Маћетанк ап дег Џпуега ај Раза те јавтећ 60 Зен Оећан (...али је за то он добио за њега |т. ј. Галилеја] катедру Математике на Универзитету Пизи са платом од 60 скудија годишње). На истој страни код Розинбергера стоји у трећој примедби : „Еп 5 сна цпоејаћг 4 татк“ (један скудо од прилике 4 марке). Излази дакле, да је Галилеји имао плату од готово 300 дин. годишње.

5тдепиз“ је погрешно; треба з!дегенз (небески).

Аутор пише: „Тако је морао седи Галилеј у својој шесет седмој години поћи на пут у Рим из Фиоренце.““ Није у шесет седмој већ у шесет деветој. Галилеји је рођен 1564 а ишао јеу Рим 1638 год.

ка истоку (директно), а пратиоци Уранови крећу се обрнуто т. ј. од истока ка западу (ретроградно). „Пје стозађе Ејгеп ећкећ дег Огапизађапбеп 156 дје стозве Мејеппе тег Ваћпеп сесеп Фе ЕКПрик... да Фе Вемегилезтећф ипо дФег Заве еп јап Шгеп Ваћпеп, уегаНећеп те деп апдегеп... еле гпекАашсе одег ге(гогтаде 156“. (Неусоте—Епсегтапп, 0. с. р. 408 зеди.). „Највећа особитост Ууранових трабаната јесте велики нагиб њихових путања према екличтици... јер правац кретања сателита по својим путањама упоређен са другима јесте обрнут или ретроградан.

1 Ист... нов. фил., р. 58.

2 БНозепђегсег, о. с. Те П, р. 14 зеди. 8 Ист. нов. фил, р. 58.

40. ес. Те] Н, р. 16.

5 Ист. нов. фал., р. 59. Ово није штампарска грешка, јер се налази и на страни 60.

6 Плдет.