Учитељ

180 и чи тЕ

дорф протест против потпуне једностраности и искључиво апстрактног развијања деце у вароши, против њихове одвојености од природиног живота, од самосталног рада, против њихове телесне и умне учманулости и венења.

И стога се у тим установама труде да предавање заснују на природним наукама, удесивши га, да буде што очигледније и што ближе природи, труде се да зближе предмете међу собом и да унесу у њих јединство; труде се да код оних, што се уче, развију навику и вештину за рад, љубав према ручном и умном раду, а исто тако да развију код њих и знање да пазе на своје здравље, да се умеју користити оним добрима, којима обдарује децу природина лепота и здраво тело.

Доктор Лиц је противник сисшеме у ствари насгаве и васпитавања; он налази, да се корен свега зла сувремене школе налази у школској системашичносшм. С тога је све образовање и васпитавање у његовим установама —- он их чак и не зове школом — потпуно индивидуално. Развитак и култ индивидиума код њега је централни задатак. На тај начин, одричући сувремену варошку школу, ти су Ненп-ови (домови) као неке оазе, где може да одахне уморни учитељ и ученик, где они могу себи наћи онај предмет, који би привукао њихово интересовање.

Но то одрицање складне зграде (т. ј. хармоничне системе), та искључивост задаће смета Лицовљевим установама, по мишљењу Викерсдорфљана, да постану социјална установа, да постану таква нова школа, која се не уклања од свих питања школског живота и васпитања, него их разрешава, ствара нешто ново, нешто такво, што би могло служити као клица нове школске организације.

Школа Викерсдорф, напротив, не уклања се не, избегаву сву компликованост (заплетеност) педагошких и социјалних одношаја, пред којима стоји школа, сматра себе као тип (савршени образац) нове зиколе, коју од нас захтева и тако рећи дошаптава нам сувремена култура и педагогика, и сматра себе стога за социјалну (а не индивидуалну) установу. И ето зашто општина Викерсодрф сматра да је задатак школе васпитавати и припремити за друшлавени живо — духовно и физички здраву младеж, уводећи је и припремајући је за разумевање човечанске културе и учећи омладину да ради на њену корист.

Култура човечанства у њеним творачким и активним (раденим) појавама, — ето шта треба да је најближе ономе, који се учи. Развити и васпитати његову духовну страну, зближујући га и

= %#