Учитељ

из ШКОЛЕ И ЗА ШКОЛУ 214

научи се ово да позна за час, малим посматрањем, већ мало по мало, дугом пажњом на то, шта је здрављу корисно, а шта штетно. Ово посматрање сопственог тела не сме никад престати; сваки се мора навикнути да мотри на сопствено здравље и здравље своје родбине.

Поред тога, што се посматра сопствено тело, посматрају се и установе итд. које служе одржању здравља: чини се заједнички излет до кланице, пекарнице, млина, до каквог газдинства са млеком итд. “

После тога се на часу природних наука деца изјасне, што су посматрала, па се на то надовеже излагање новог градива.

Излагање то у природним наукама не сме бити описивањем, већ развијањем.

Принцип очигледности захтева да се на овом ступњу износе

очигледна средства, особито за унутрашњу грађу. За очигледност најзгоднији су модели и слике кад оригинала нема. Велике слике човечијег тела у боји нису практичне. Оне су непрегледне, а уз то, код многе осетљиве деце, нарочито женске, изазивају страх. То је, пак, ствар, о којој се мора водити рачун. Чим такав страх овлада дететом, пажња се губи. Већ из обзира на душевни живот дечји не сме се овај страх дозволити, а тако исто то захтева и опрезност последица при настави.

На овом ступњу ученик има да научи нешто ново.

Да би ученици лакше схватили оно што им се предаје, треба водити подсетнице.

После излагања и утврђивања градива врши се поређење градива, да би се изнашло оно, што је карактеристично. И овде се главне тачке бележе на табли.

Затим се из поређења изводе биолошкии други природни закони.

На послетку се врши примена на решавање разних задатака.

Пошто се потпуно обради јединка, предузима се у доцнијим часовима понављање ради утврђивања.

Кад се први пут предаје градиво, забављају се ученици дуже времена на сваком поједином делу. Једнога се часа говори на пример о костима лубање, доцније се говори о мишићима лобање, опет једнога часа доцније о мозгу и на послетку о коси. Недостаје, дакле, још преглед о деловима који сачињавају лубању. При понављању ће, дакле, тема гласити: грађа лубање. Према томе: при понављању ће се тако прегледно поновити сви појединачни делови 0 којима је у ранијим часовима говорено, да се обухвати грађа већег телесног одељка.

Кад се предаје о костима лубање деца ће наћи правило: „Дечја лубања не сме се притискивати“, при предавању о мозгу: „Лубања је заштитник од удара, притисака, јаке врућине и јаке зиме.“ Кад се говори о коси: „Коса се мора одржавати чисто“; и „Девојке не смеју при чешљању јако вући косу.“ Што се тако у разним временима нађе, потребно је понављањем обухватити. При пона-