Учитељ
222 У чти те ЈБ
До душе за што је ова незгода дошла, те се распоред не врши као што треба, ни кад треба, има кривице и до учитеља. Има једна маса учитеља и учитељица која се вечито јавља молбама за премештај: било за стечај, било за пријаву на попуњавање празних места после стечаја. Има и таквих учитеља који су досадили молбама тражећи једно место на стечају па кад им је то место дато они идуће школске године опет подносе молбе за друго место и тако непрестано. Има их који редовно остану на „расположењу“ после конкурса само да би привремено могли добити боље место за ту годину. ит.д. Али што је најгоре има пуно учитеља и учитељица који редовно долазе у Београд да лично моле за премештај и ту окукају пред вратима министарским или референтовим не дајући људима да раде своје послове. И отуда разуме се морају распореди да се крпе и задоцњавају и школа не може на време да отпочне рад.
Не би требало ово да буде и даље овако!
ме
Намерни смо да проговоримо још о једној незгоди која кочи правилан живот нар. школе.
Нема сумње да је учитељски ред код нас слабо плаћеч али кад му се не издаје уредно још и оно мало вајне награде на које по закону полаже право онда какав се може очекивати рад и каква се може воља тражити за наставни посао кад ту награду не прима уредно и на време. Нарочито је то случај са станарином учитељском. Највећи број нумера у деловодном протоколу Министарства заузет је жалбама учитеља за неуредно исплаћивање станарине. Није узрок ту ни немаштина ни оскудица народна но је ту кривица до општинских власти које ову станарину исплаћују, њихов немар у скупљању општинског или школског приреза или ћеф кметова!
Да би се овоме злу доскочило најбоље би било да државне власти које исплаћују плате учитељима дају у исто време и станарине учитељима из државне благајне, као што је то и пређе било, па онда нека се оне старају да од општинских судова наплаћују потребни прирез за попуњавање ових издатака.
То би најбоље било и то би требало и у закон унети што пре...
На дневном реду у просвети је опет канда: питање о платама бивших учитеља грађанских школа. Чујемо да ће Господин Министар Просвете покренути то питање — о признавању плата некима од њих којима још нису признате — пред Народном Скупштином. То је збиља оправдано и потребно што пре решити и у интересу једнобразности и у интересу правичности. Учитеље бивших грађанских школа треба изравнати у томе погледу т.ј. или дати свима плате које су имали у грађанским школама, ако су стекли право на њих, или одузети и овима који су подобијали код Државног Савета ако на њих немају права!