Учитељ

228 | учитељ

„Највећа је река која кроз округ пролази Морава, која извире у Старој Србији из планине Карадага (на стр. 42. из Црне Горе) улази у врањски округ, а после чини границу између врањског, · пиротског и нишког округа, а одатле у крушевачки округ, где. се испод Сталаћа састаје са 3. Моравом и чини Велику Мораву, па затим протиче кроз моравски и пожаревачки округ“.

У крушевачком округу казато је: да се састају Западна и Јужна Морава „код Сталаћа“, а овде „испод Сталаћа !“

Јужна Морава не чини границу између овога и пиротског округа, нити протиче кроз пожаревачки округ!

Овуд пише: „У Врањи..“ (м. у Врању). „Поред Врање“ (м. поред Врања) ит.д.

Општи преглед Краљ. Србије

У овом одељку погрешна је и величина и број становника обележено. Тако исто и за планину вели:

„После Копаоника долазе као веће планине: Ртањ, Подго: рачке планине, Сто, Хомоље, Рудник, Медведник, Јабланик, Јагодња, Маљен, Повлен, Златибор, Мучањ, Голија, Каблар, Овчар, Јелица, Троглав, Столови, Жељин, Јастребац, Пасјача, Сува Планина и још многе друге“.

_ Ово је погрешно и без икаква реда. У веће планине не могу се бројати: Маљеп, Овчар, Каблар, Јелица, Јагодња, Хомољеке, Пасјача, па их стављати још и пред великим планинама! А куд су : Варденик (са В. Стрешером), Жељин, Јавор, Д. Јован, Тара... Општи је преглед са планина: Старе Планине, Ргња, Стола, Копаоника Повлена и Рудника.

Код равница вели: „Највеће су равнице: Мачва, Стиг, Поморавље, Добрич, Тимочка, Топличка, Колубарска и друге равнице“. И ово је насумце. Највеће су равни поред Саве (Мачва, Посаво-Тамнава, Посавина), Велике Мораве, Јужне и Западне Мораве, Тимока... Зашто је стављен Стиг одмах после Мачве, Добрич после Поморавља, а мање равни у Горњој Топлици да суп највеће #!

Има у овом уџбенику и оваквих ствари:

- У крајинском округу вели у неколико села, а тако исто иу пожаревачком округу око Хомоља има повлашених Срба!!!“ Има тих Орба, који говоре „повлашки“, још и у тимочком и моравском округу, али то нису Власи јер кад се ко повлаши он постаје Влах. Ово не сме да буде у једном уџбенику који има да утиче на националност. Е Ни окрузи по величини нису тачно изређави. Прво је ужички, али он није највећи. Последњи је ваљевски, али он није најмањи. Тако ни београдски није већи од тимочког (пређе књежевски и црноречки).

„Окрузи по величини долазе: Ужички; (м ужички), Врањски (м. врањски), Пожаревачки (м. пожаревачки)...