Учитељ

ЕЊИЖЕВНОСТ 931

Дело је израђено врло брижљиво и систематски. Писци су се служили богатом литературом француском, енглеском, немачком и руском, али књига ова носи тип оригиналности и сувремености по вешто изабраном и одлично сређеном материјалу и по оригиналним — али педагошки оправданим — новинама у педагогици математике. Књига износи 380 страна и подељена је на 14 одељака.

Ради препоруке самог дела, изнећемо укратко садржину његову. Тако:

У Ги И глави излаже се еволуција педагогике математике од шестог столећа пре Христа до данас. То је, у главноме, историја педагошких принципа, с нарочитим обзиром на математику.

У Ш глави излаже се историја очигледне методе у примени на математику, почев од Индије, Грчке и Арабљана, проводећи нас кроз мрачни средњи век и свршујући с новим веком, у коме су истакнуте педагошке идеје Бекона, Лутера, Раблеа, Монтења и Ратиха, задржавајући се највише на А. Коменском, у члјим иде“ јама палазе зачетак лабаралаорне методе. Прелазећи на Х1Х век, излажу рад Русоа, Песталоција и Фребела, кога славе као творца лабораторне методе, јер је унео ручни рад у школу. Најзад се овај одељак завршава опширним прегледом предавања математике лабораторном методом у Сев Америци и Енглеској.

У ГМ. глави, која носи назив „Психологија, педагогика и школа“, писци нам износе велику истину, да је потребно упоредо са друштвеним развићем извршити реформу васпитања, указују нам на почетке ове реформе у Француза, Енглеза, а нарочито у Американаца (Сједињене Државе), где се, при васпитању пази на то, да се одгаји слободна личност. Две нове научне дисциплине — експериментална психологија и експериментална педагогика, припомажу остварењу ове идеје. У помоћ им долази и педологија. На основи ових наука утврђује се периода развића детета, а према овим периодама ваља одабирати наставно градиво и начин саопштавања тога градива. Износећи нам психолошки принцип, писци долазе до закључка да је мишљење — владање мишићном снагомј Све психолошке радње, на крају крајева, прелазе у покрет, те према томе, у основи психичког процеса не леже осећаји, преставе и појмови са унутрашњом њиховом обрадом већ замена упечатака моторним покретима. Јавља се, дакле, потреба у моторном васпитавању и у педагогици рада. На ове опште принципе развића духа, који су опширно у делу разрађени, наслањају се основни принципи педагогике математике у М глави.

МТ глава ове књиге има нарочитог интереса за нас учитеље, јер су у њој разређене основе почетног курса аритметике (рачуна). То исто важи и за УП одељак у коме су основи почетног курса за геометрију.

МТ глава се бави очигледношћу у геометрији. Писци изјављују да треба начин предавања геометрије радикално изменити у том смислу, да се све очигледно предаје, и да предавања иду упо“ редо с ручним радом у школи, и то не само у основној већиу