Учитељ

ЦИЉ ВАСПИТАЊА И НАСТАВЕ о

А кад се овоме дода и то, да су већина ако не и све до сад истакнуте одредбе васпигног циља исказане тако, да су неразумљиве или неприступачне огромној већини оних који васпитавају и уче подмладак, онда се још пре морамо питати: нашто те вештачки састављене одредбе, код ове природне и сваком разумљивег

После овога треба видети да ли има још што год, што би требало да уђе у захтеве циља васпитања и наставе, а што су до сад истицали природа или људско друштво, или што би захтевале данашње потребег — Ја налазим да нема ничега више, што по овом питању није већ обухваћено са оних пет речи.

Исто тако можемо се запитати: да ли није који од ових пет захтева излишан, те би се могао изоставити% То би се могло тражити у интересу краће одредбе, али ба то било само на штету тачности и јасности.

Могло би се н. пр. рећи: шта ће онај први захтев „жив“, кад се то по себи разуме; а, сем тога, где је старање о здрављу, ту је у исто време и старање о животу. Ова напомена на први поглед изгледа врло оправдана; али је она у ствари неумесна. Кад се мисли само на захтеве здравља, може се на пр. гледати само на то да се дете купа, да би било чисто; да гимнастише да би било јаче; али се при купању дете удави, или гимнастижући падне и погине. Тако би могао бити не оштећен него и уништен предмет васпитања само зато, што се на један васпитни захтев мислило много, а на други мало или нимало.

Други захтев такође се не може без штете изоставити или прећутати. Без доброг здравља слаби су изгледи од живота, радљивости, умешности и доброте. Зато тако важан захтев не смемо само подразумевати, него га морамо изриком рећи и што јаче истаћи.

Исто је тако ако прећутимо и подразумевамо трећи и четврти захтев. Што се нарочито не пстакне, то се после обилази и запоставља. А овде тога несме бити. Јер ко радити не воле или

века бити што друго, али се о томе данас не може мислити, нити ће се то кадгод достићи самим човечјим радом.

Кад би врабац хтео достићи васпитањем да му врапчићи буду орлови, или још даље да врапчићи буду људи (јер за врапца је човек најсавршеније биће), то би нама људима изгледало глуџо и смешно; а она човечја жеља да му деца васпатањем достигну неко божанство, сасвим је слична онакој жељи врапца.

Учитељ 18