Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 815

бору, да што јаче истичу и заступају питање о русински школама, п њиховом учитељству. У исто време овај контрес позива русинско друштво да учествује у расправама о школском питању.

Босна и Херцеговина. —- РАД УЧИТЕЉСКЕ СКУПШТИНЕ —

У почетку ове године ступили су у организацију учитељи и учитељице државних — комуналних —- школа у Босни и Хер. цеговини. Тада су држали и своју прву скупштину, на којој су примљена правила и извршен је избор главнога одбора.

Другу своју скупштину држали су они 10., 11. и 12. јула ове године у Сарајеву.

На овој скупштини већано је о овим предметима:

Г „Шта спречава училтељство народних основ. такола, те се није могло до сада уздићи у социјалном положају до оне висине, која му по праву припада“ #..

Реферат по овом питању читао је на скупштини сам њен председник Ст. Илић. Он изн. си, да су апсолутистички режими, који су увек далеко били од народа и народних учитеља, у првом реду криви, што учитељетво у Босни и Херцеговини не стоји данас на достојној висини, која му по праву припада. На прве кораке у животу младога учитеља упиру истраживачке погледе сви могући Аргуси, посејани на све стране. И место заноснога одушевљења, којим је млади учитељ обузет при ступању у јаван живот, долази круто разочарење! Учитељи не смеју даље живети у овом равочарењу и његовим фаталним последицама. Они траже и хоће пуну слободу у школском раду и грађанском животу. Јер, ко иште од учитеља да своје интелектуалне силе посвети моралном и материјалном напретку свога народа, мора тим јавним 'просветним радницима заштитити углед и дати им слободно кретања у животу. Тако пето мора се цео данашњи школски систем у Босни и Херцеговини изменити пошто у њему преовлађује стари дух. И реалнога п солиднога напретка у овим земљама неће и не може бити, док се учитељству основних школа не подигне морални и материјални углед, јер на њиховим раменима лежи зграда народне просвете.

На крају свога говора референт по овом питању изјављује, да се учитељству у овим класичним српским земљама већ јављају јасне и одређене контуре нових, бољих времена.

Овај је реферат изазвао на скупштини опште допадање и поводом истога донете су ове резолуције:

1. У учитељску школу не треба примати ђаке, ако нису бар с добрим успехом свршили трговачку школу или четири ниже гимназије ;

2. Од преке је потребе реорганизовати учитељске школе и поставити их на здраву и солидну основу тако, да из њих"могу