Учитељ

320 У и ЕН ЈБ

Племенито занимање. Господин Драгољуб Љ. Јовичић студент философије на нашем Универзитету и члан Друштва за Народно Просвећивење и Шк. Хигијену, за време овог великог школеког одмора, обучио је, у свом родном месту, јагодинској Лоћици, писмености шест неписмених сељака од 10—24 године старости. Е па кад би сви тако, онда би се мање товарило на учитељска слаба леђа. Треба сад настати, да се та писменост очува или одржи. Хвала младом и одушевљеном трудбенику ! Ст. М. М.

ж

Домаћа школа за неписмене сеоске младиће. У селу Дубљу у Мачви, како јавља „Светлост“, г. Јован Д. Илић тамошњи свештеник установио је код свог дома, школу за неписмене младиће. Било је уписаних 25 ученика, али је на крају школске године било 21. Предавано им је: Читање (и писање ;), веронауке и по нешто из Хигијене и пољопривреде. Школски надзорник, који је прегледао ову добровољну приватну школу, оценио је труд и успех оценом одличан. Ми од срца благодаримо опу Јови на овоме труду и јавно овде похваљујемо његов. посао. Али ипак морамо да жалимо што и непозвани улазе у наш виноград. За то нико други није крив, већ наша управна државна власт, код које је основна настава и даље остала гладно и голо пасторче. Како би то било кад би учитељ узео да опева мртваца и крштава децу“ То би изгледало исто тако као што изгледа и овоме свештенику који обучава неписмене младиће. То се лепо видим из надзорничког извештаја, који каже, да је метод у читању — срицање; као и оно фамилијарно учешће у обуци; „Изађе поп Јова, уђе г-ђа Дара; изађе г-ђа Дара уђе г-ђица Вука; изађе г-ђица Вука уђе поп Јова,“ итд. То је доиста оригинална школа, а још оригиналнији наставници. Не одобравамо да колачар шије обућу, а обућар пече колаче. Сваки на свој посао, јер од невешта и гора плаче. Дајте начина и да не буде ужас неписмених, па ни оваквих школа.

- От. М.

Народна Педагогија. Како смо са поуздане стране извештени наш уважени професор и књижевник г. Јован Миодраговић у последње време у велико ради на сређивању прибраног материјала за „Народну Педагогију“ за коју је објавио проглас пре 20 година. Тако ћемо ускоро имати у рукама штампану и објављену Народну Педагогију, онако како је наш народ разуме и зва. А да је и такво једно дело од потребе, и за нас васпитаче народног подмлатка, ту сумње нема Као год што је лекару потребно, ради успешног лечења, да одлично познаје болест свога болесника, тако је и нама народним учитељима много потребно да

знамо: како наш народ васпитава свој подмладак; То ће све бити јасно и лепо изложено у овој књизи коју с нестрпљењем очекујемо на супрот оних који су

јој порицали важност и потребу. »

Лепо и похвално. Све учитељице једног нашег краја, на првом свом дружинском састанку, договориле, да у текућој години не кулују више нове шешире, већ ља онај новац који би за исте утрошиле, пошљу Главном Одбору Учитељеког Удружења у Београд, те да се за исти купи што од потребног намештаја за Учитељски Дом, који ће у идућој години бити у свему готов. Ми овај племенити корак наших колегиница свесрдно поздрављамо и живимо у нади, да ће се и остале учитељице угледати на ове своје другарице. Жртве су мале, али је дело велико. Зрно по врно погача; камен по камен палача. Луксуз и мода много је новца прогутао, па ни: Хвала ни да Бог помогне!