Учитељ

АМЕРИКАНСКИ МЕТОД ЧИТАЊА, ПИСАЊА 351

служи она количина речи коју ученик доноси у школу при упису; та количина речи, по учињеним испитивањима, врло је мала, 200—800 речи. Учитељска је дужност да изучи тај ђачки речник и у вежбањима да се служи искључиво њима. Важност тога захтева очевидна је, и немогуће је не признати је. Ако ученик употребљава у свом говору какву реч то значи да му је позната садржина те речи т. ј. она представља или појам, који се том речи означава; сад му само ваља да у свести утврди познату садржину речи са њеним спољним обликом, означеним знацима — писменима. Ако сад ученик по други пут наиђе на ту реч у књизи, природао је, да ће се спољни облик речи, оно што се види, удружити и ве зати са представом или појмом који та реч означава, другим речима: ученику американску школе јасне су и разумљиве речи којима се служи те их свесно и схвата и све му је појамно. Сасвим је друкчије у нашој школи. Приступајући са ученицима читању Буквара, учитељ це може бити уверен да је деци позната садржина сваке речи, а то с тога што сваки писац Буквара на свој начин и по своме схватању решава питање о речима деци познатих, будући је још при том ограничен количином изучених речи. Та неувереност наших учитеља удвостручава се свесношћу о оном огромном умном реду, који наш ученик мора савлађивати при читању. Пре свега ученик треба да упозна свако поједино слово, да му одреди глас, да уме спајати те гласове и тек после свега тога да веже и удружи представе (појединих речи) добивене слухом са представом или појмом, који се казује том речи. Другим речима, пут за схватање речи у ученика наше школе је дуг и компликован.

Методу посматрања и примања чулом вида једино се може замерити што је спор. Но Американци, који толико цене време, ипак при настави читања претпостављају метод посматрања видом, методу гласовном, и зато имају пуно разлога, један од тих разлога је: трајност и темељност наставе (особине и квалитет метода које не треба одбацивати) због чега се губитак у времену, у прво време, стоструко накнаде доцније.

Кад сумирамо све речено о американском методу при настави читања онда долазимо до ових закључака :

1. У основи наставе читања леже утисци добивени видом, који дају најјасније и најтрајније представе.

2, Настава се читања и почиња непосредно читањем, без икаквих приправних вежбања.

3, Као грађа за читање у првом полгођу искључиво служи она резерва речи, коју ученик собом доноси при упису у школу.