Учитељ

ПОКУШАЈ НОВЕ ШКОЛЕ 858

ситничарке и мање су сујетне. А дечаци постају углађенији и блажији, чистији, стрпљивији и издржљивији у раду, — једном речи, на свакој се страни показује закон социјалиог подражавања вршњацима.

Што се тиче нивелисања (заглађивања и изчезавања) особености (нарочитости) и индивидуалности пола, опит показује, да то не само што не бива, него да се, напротив, свака индивидуалност још појачава, чврсне, и да се она у исто време попуњава другом индивидуалношћу.

Заједничко васпитавање дечака и девојчица је нешто више, него живот у породици; то је свестан однос (држање) у социјалном организму — школи; и оно, што се у породици само по себи разуме и брзо се заборавља, то у школи већ добија сигурнији, поузданији карактер.

Што се тиче питања о могућности појаве осећања љубави међу онима, што се уче у старијим разредима, оно се, наравна ствар, може појавити, може давати односима и животу извесну боју, али како ли се много битно разликује та боја од оног држања и погледа на девојчицу — шипарицу, која се опажа у обичној школи: тамо је девојчица за ученике искључиво 'биће другога пола, овде је она — другар.

Одзиви усмени и у штампи од стране родитеља оних, што се уче, указују на то, да је то збиља, а не теорија: „наша деца, — веле они, — не читају прљаве романе,!: не интересују се свим оним, што засењује очи и заноси друге ученике њихових“ година. Они (наша деца) се чисто и озбиљно односе (брже) према младежи другог пола.“ |

Претресајући доказе у корист подједнаког васпитавања за оба пола, морали смо навести и други аргуменат (локазно средство), који се дотиче и другог питања. Треба ли школа да уводи у свој курс специјалне предмете, који спремају за какву било професију (струку)г Не, — веле руководници Викерсдорфа, — не треба. | И не треба стога, што увођење специјализације већ на неки начин унапред одређује сав живот ученички, лишава га могућности да се развија самостално и слободно.

Школа треба своје питомце да научи да самостално раде; стога је у области њеног круга знања неопходно потребно допустити специјалисање у неким гранама, према жељи самог васпитаника. Но уопште све образовање у школи треба да служи као претпоставка даљем специјалисању у животу, — оно мора бити искључиво опште. Док васпитаник усваја то опште образсвање, он треба да стече навику, да се свом послу одаје збиља, од свег срца, а не тек само прелазно, по тренутном расположењу.

# Као што, на пр, код нас мушка и женска омладина, која је у школама развијена — грамжљиво чита „Сањина“, који је несумњиво прљав роман, међу осталим, и по оном ефекту, који он чини на омладину. Исто се то може и мора рећи и за Б. Станковићеву „Нечисгу крв“, која је, услед наивности наших књижевних прилика, обележена као нека висока уметност, а у ствари је „Нечиста крв“ само — нечиста и ниска уметност, и ништа, више. Ј М.

Учитељ 28