Учитељ

360 И ТЕ ЈЕ

Фе Гећге уоп дет аш даз бије (аа5 фу це ипа даз бететуоћ) гегтећфећеп УУШел... Па Фе Хаћиг гејгец тп Табегргеегеп тиз5 Дег Мепзећ =тећ хпубгдег5! Аег Таоје (ТтаођИд ег) еп|Теф сеп, (. ћ. дет Гајвећеп У огебе тегеп. Фе пјећђ ви Чег Хабиг дег ли егкеппепдеп ОђјеКће, зопает пиг ап5 зејпег ећсепеп сеПоззеп 54“. (р. 75 зеди.).

Пошто. смо читаоцу дали могућности, да упореди српски текст са немачким и да се сам увери, да је доиста аутор просто од речи до речи преписао из туђег дела, пустићемо самог аутора, да нам још нешто својим сопственим речима каже. Ево тога: „..али писцу лично, који нема обичаја да преписује од других ни онда када је то сасвим умесно и без замерке. било би милије да то није тако. Он се теши тиме, што због једне можда малене сујете није хтео време, које може много корисније употребити на друге ствари, утрошити на читање великим делом малених аутора, да би само оне неколике речи, којима се карактеришу њихова мишљења, биле његова сопствена. својина“.' Ово нећемо коментарисати, јер нисмо склони, да шако што карактеришемо. Али има једна друга озбиљна ствар. Ми тврдимо, да је горњи текст о Бекну плагијат и овде се позивамо на примедбу 2. у часопису „Учитељу“, свеска за октобар ове год. стр. 128. У тој смо примедби наиме тврдили, да књига: „Историја новије философије, [ви део, садржи и плагијате. А сад ево доказа.

Аутор је изложио Бекнове погледе у одељку : „а. Нова наука“. Прво је изложио у том одељку Коперника,: друго Галилеја,з треће · Кеплера,“ четврто Њутна“ и пето Бекнаљ Шта каже сам аутор о "том одељку» Ево: „Одељак о „новој науци“ израђен је по Розенбергеру; Хефдингу и донекле по оригиналним делима аутора“.“ Дело од Ибервега и Хајнца: Отшпа 55 дег Сезећаећ!е дег РћПозорће, одакле је о Бекну преписао, аутор дакле не спомиње. Само још једно питање, које сигурно и читалац после оваквих ствари истовремено са писцем ових реди поставља: где је мислио аутор да је, кад тако што ради» Аутор каже за себе: „..али писцу лично, који нема обичаја да преписује од других ни онда када је то сасвим умесно и без замерке“... а ми смо сасвим јасно видели, како аутор бар по неки пут има обичај да преписује а нема оби-

–

И 'т. нов. фил., предговор р, У. Ист. нов. фил., р. 51.

Ма. р. 58.

Ља4, р. 64.

ОИ 1. 07

а. р. 16.

> БЊ, предговор р. УЛ.

ЊЕ. р. У.

а 69 ко ка