Учитељ

из школског Живота 381

које треба уложити много труда и разумнога рада, па тек да се уреди и припреми за обилан и добар род.

Да видимо сад: које су чињенице најважније у васпитању деце — Оваки наставник и васпитач омладине мора знати, да су у васпитању најважније ове две чињенице: вастпшани факлпорти и васпитна, средства. Ко добро познаје све васпитне факторе и зна њихову моћ у васпитању, он ће и васпитање кренути правилним и природним путем. А ако уз то још буде паметно и опрезно употребио наставна средства, успех је у васпитању деце неоспоран. -

Али се често греши у избору и употреби наставних средстава, па лечећи код деце једно зло изавива се друго много веће п теже. Један случај у овом смислу десио се пре неколико година у једној основној школи у Берлину. У основним школама овога културнога и великога европског града постоје, на жалост, и сада одвојене нлупе, у којима седе ђаци, који се кажњавају због слабог учења и непристојнога владања. То су оне тако зване „магареће клупе“, које су својом установом некад ружиле и нашу основну школу. Једна. учитељица П разреда основне школе у Берлину казнила је једнога свога ђака да седи у магарећој клупи, што није хтео да изврши неку њену заповест. Та је казна толико утицала на тога ђака, да је њоме био потпуно нервиран. Његов увређени понос кипио је осветом, И у оном раздраженом стању увређени ђа« извади перорез из џепа, отвори га и у тренутку, кад се учитељица разговарала с другим једним ђаком, притрчи на претима иза њених леђа и повреди је оштрицом перореза.

() томе језовитом догађају брујала је после дуго штампа широм Европе.

Па зар ово није врло поучан пример, да васпитна средства треба употребљавати мудро и опрезно, водећи притом најозбиљнијега рачуна о природним и личним особинама свакога васпитаника, које сваки наставник мора тачно проучити и познавати. Тако исто и изрицање казне треба вршити врло опрезно и уверити свако дете, које се кажњава, да се та казна јавља као природна последица његове учињене погрешке. И кад се дете тако убеди, да оно свесно појми тежину своје кривице, онда се неће ни бунити против казне, коју повлачи његова учињена кривица. То је, дакле, само средство, «ојим се утиче на васпитника, да други пут не пада у такву и сличну погрешку.

Олучај, пак, који се десио младој колегиници у Београду не може пасти на терет школи и њеним радницима. Он баца ружну сенку само на онај васпитни фактор у нашој држави, који не чува углед наставника основ. школа, већ их, на жалост, дискредиту ге.

јов. М. Поповић.