Учитељ

из школског ЖИВОТА 388

ђењу школ. башта при иначе једнаким околностима и условима, какви су код свих изнетих примера, сем последњег, чије су при- | лике несравњено теже за рад те врсте.

Свакојако овакво се стање не сме припесати искључиво немарности учитељевој. Има ту више узрока, од којих ву: неспрема, неумешност, непознавање правога циља, слаба и никаква помоћ од општине ит. д. Кад би надлежни поклонили више пажње овоме питању, свакојако би било већег интереса и рада, па и успеха.

А ово питање заслужује пажњу.

Уз ово да споменем и о уређењу дворишта. Дворишта су школска или гола земља, или обрасла травом. Где је трава, где се на то пази, те се она чува, ту је још и добро за ђаке; али где је трава уништена, па остала гола земља, ту је право зло. На лепом времену ђаци се испраше, и онако прашљиви улазе у учионице; а кад је киша и влага, уносе на обући силно блато. Ово је међутим лако избећи, нарочито у селима близу река. Донети шљунка ситног и насути двориште, па је уништена и велика прашина и свако блато. Али тога се нико или не сећа, или нико 10 не сматра за тако важну ствар, па, изгледа, ни сами учитељи, чијих се плућа то џитање нарочито тиче.

О;

Скинуо сам се с кола пред сеоском каваном. Кад је било време испиту пошао сам с учитељем школи. Улази се у двориште на малу капију. Учитељ отвара капију, п таман да уђем, а предамном евињче. Навикло да се игра с домаћима, па право мени пред ноге. Тера га учитељ, виче на њега, али свињче ко свињче, не зна оно ко је дошао.

Ово није крупан догађај, али је карактеристичан. Учитељ, коме је дужност да води рачуна о раду и чистоти у школи, као и о томе: шта школи, као угледној кући у селу, као васпиталишту, приличи, — тај учитељ се чије ни тога јутра сетио да склони свињче из дворишта; како ће се онда сетити, да свињама и кокошима никад није место пред прагом школским.

Оно што сам овде имао са свињчетом на другом сам месту имао са кокошима и др. живином. Међутим све се то може отклонити, нарочито, где су дворишта и школ. баште простране. Треба само мало више увиђавности, воље и труда, па определити свачему своје место; јер је школа место, где треба сеоска деца да виде бољи ред, но што га имају код својих кућа.

10.

— Врати се ти, Миливоје, те отвори прозоре, — заповеда учитељ у једној школи ђаку, пошто смо изишли с испита на одмор.

— Ранко, иди-де отвори прозоре на учионици, да се мало проветри — наређује учитељ. друге школе служитељу.