Учитељ

УТВРЂИВАЊЕ НАСТАВНОГ ГРАДИВА 341

„Понављање је мати наука“. Али поред тога што се понављањем знање чешће освежава, оно помаже још: 1. да се веће целине наставног градива у вези прегледају, и да се тако припреми и утре пут за нова сазнања и убеђење; и 2. оно подстиче субјективно пријатно осећање спремности, које се јавља као последица савладаног градива, и тиме се ствара важан чинилац свега учења и усавршавања. Понављања има две врсте: индирекшно, које као да је више нехотично, ненамерно, и дирекшно, намерно, нарочито, које се зове и репетицијом.

Индиректно понављање, које изгледа да је сасвим случајно, јавља се у настави пре директног, кад се хоће да обрађује ново, па се непознато хоће да доведе у везу с цознатим, да би се оно прво расветлило. Ово је понављање познато под именом иманеншне репешаиције (унутрашње понављање), и јавља се као неминовна потреба да би се ново градиво лакше и боље научило. Оно олакшава учење новога, па се тога ради и врши, а служи још и концентрацији наставе. Овим честим понављањем, и ако више као случајно, утврђује се градиво. Зато је и потребно да буде тог понављања где год може; и може да се врши сваког часа, управо да њим почиње свака методска јединица и сваки час.

Индиректно понављање вршиће се дакле на свима ступњима у настави, и то: 1. код анализе, да би се у свести ученика истакле аперцептивне преставе; 2. код синтезе, где се понавља раније учено, па с њим пореди и објашњава ново градиво; 3. код асо цијације и система, где се нове представе упоређују и доводе у везу с ранијима, да би се могли извести појмови, правила и закони;и 4. код примене, где се предузимају разнолика вежбања старог и новог градива.

Понављањем на свима ступњима познато се градиво боље расветли, боље схвати, па се тиме чува и од заборава. Зато је оно врло важно, тим пре што променом између старог и новог буди живо интересовање, и што много мање заморава него директно понављање. |

Па ипак настава се не може ограничити на ове индиректне репетиције, јер: 1. ново градиво не пружа вазда згодне прилике да се све старо понавља, па се понеко не би никако ни понављало, те би се морало заборавити. А понављати га, и ако нема везе с новим, не би имало смисла, јер би одвраћало пажњу од главног предмета који треба да се научи; 2. Кад би се остало