Учитељ

398 Мо и + но Јб

ници, потребни поуздани људи. А како, пак, Пољаци нису такви, Пруска се мора трудити, да тамо створи такве људе и докле то не постигне она неће и не сме престати водити данашњу своју политику према Пољацима. Па зар има еклатантнијег доказа о насилном германизирању Пољака»! Исти је такав случај и са Ау. стријом. И она на својој источној граници има Пољаке, а то јој је непоуздан елеменат. Она се мора заложити да тај елеменат замени бољим. Само чека погодан тренутак, па да енергично ступи у акцију са својом шовинистичком политиком.

После овога предавања настала је дискусија, која није без интереса по нас, Оловене. Сва дискусија у овоме питању сводила се на једну теиденцију, а то је: „Аусшријска државна мисао јесте мисао немачка, и као таква мора остали“. Другим речима изражено — значи: сваки онај, који не буде готов помагати циљеве германизаторске политике, има доћи под немачки нож. И, нема спора, то ће бити а пре а после. Стара је тактика аустријске политике, да убаци свађу међу поједине народности, да би их лакше | могла савладати и себи потчинити. Сад већ није тајна, да се аустријски Немци окрећу Русинима у Галицији, који треба да буду на руци немачкој политици противу пољака. Знајући, да су Русини потиштени од стране Пољака, Немци хоће сад да се удруже с Русинима противу њихових угњетача — Пољака. Нарочито се указује Русинима на просветна и економска питања, због којих су они много патили и огорчено се борили с Пољацима.

И једнога дана, кад Пољаци не буду више потребни бечкој влади, кад се њихова политичка улога, коју у парламентарном савезу с Немцима имају, сведе на незнатну вредност, могу они дочекати, да живе судбином, којом данас живе Русини у Галицији. Могу се, дакле, политичке улоге врло лако измењати. Тек тада би Пољаци видели и осетили, како су рђаво радили водећи себичну политику и помажући Немцима у својим подвизима противу Словена и њихове народне Културе. -

Јов. М. Поповић, учит.

УЧИТЕЉЕВ РАД ВАН ШКОЛЕ

М. Савић. ЖИВИНАРСТВО И УНИТЕЉИ

„Дворбу двори богат у богата А. виромах један у другога“.

И данас се већам ђачких година кад сам први пут код свог учитеља видео кљукање гусака и чупање и чешљање перја као и необичну корисну и удобну употребу овога перја.

Био је то човек „из прека“ који је разумевао и шкопљење живине, како је он говорио „кошуновање“ петлова, што не мало повећава вредност меса, а што у нас дотле није ни било познато.