Учитељ

404. у и воЊЈ-

Истиче као грешку оно схватање по коме је главни циљ наставе у Тр. читање џ писање.

Главни је задатак наставе у [ р. вежбање деце да умеју исказивати оно што знају, оно што су чула или видела, а то се најлакше постиже згодним причама и бајкама, којима се у исто време код мале деце буди интерес за сазнањем, јача моћ фантазије и комбиновање,

Очигледна настава оваква каква је сад и како се она врши у Т р. није за децу. Та настава не треба да буде описна. Бесмислено је и безинтересно оно сухопарно опасивање биљака и животиња, а далеко је прпродније вођење разговор« са децом о предметима, које су често виђали и у томе разговору истицање само онога што је најкарактеристичније и што може бити занимљиво.

У првом полгођу причање треба да буде таежсишлив целокуптог рада. Највећи део времена треба проводити у приповедању деци, али треба умети одабрати оно што годи души дечјој у томе добу, а за то су обично најподесније бајке или уметничке причице. Занимљивим причањем много се јаче везује интерее деце за школу но кад се настава ограничи само на шаблонско и монотоно. учење читања и писања. Овим се олакшава много и сама настава читања; јер многе тешкоће у настави читања произлазе због недовољне претходне припреме и неспреме дечје да многе речи правилно изговарају.

Више треба бирати народне или уметничке приче и бајке у којима има, праве лепоше и занимљивости, а избегавати назор екрпљене педагошке при чице из којих се шаблонски изводи морално правило, које деца често механички понављају без да исто остави каквог. јачег трага у души њиховој. Међу тим морална добит од приповедања може се имати тек онда, ако се у бајкамамн причама догађај изнесе тако, да дете осети да. је неко нешто добро или рђаво урадио. Морална свест дечја на тај се начин и ствара — осећањем разлике добра и зла.

Цртање у | разреду у нас се јавља у виду неких косих, усправних црта, итд. Међутим природна поступност ка цртању састоји се у покушајима да деца сама, како знају и умеју, цртају предмете о којима, је вођен разговор са њима. После тога те ће им предмете учитељ нацртати на школској табли, што је могуће простије, а они ће их поново прецртавати и сравњивати са својим црте жима. Ово је најсигурнији пут вежбања ока и слобођења руке.

Писање са мастилом треба потпуно избацити из 1 р. нар. школа, а писање писанака вршити Плајвавом. У томе смислу г. надзорник и дао је упутство свима наставницима првих разреда да е ученицима не раде писање мастилом но само плајвазом.

Као једну савремену тековину методике, г. Јовановић је поменуо модвлисање у оси. школи.

Поред примитивног цртања, деци треба набавити ловчарског теста и дати им да моделишу равне предмете. Овим им се даје могућност да усаврше чуло вида, јасније добијају представе и боље себи представе предмет кад га моделишу но што се то да постићи цртањем: и

Да би се свему овоме што је поменуто дало места и времена, а нарочито приповедању, које он истиче као главно и као центар из кога ће се после путем разговора и показивања развити и све остало што је потребно, г. Јовановић је изјавио: да он на концу школске године правилно читање. из буквара сматра